Други свjетски рат је трајао од 1939. до 1945. године. По броју држава, односно људи који су у њему учествовали, те броју људских жртава – између 50 и 75 милиона – и степену материјалног разарања, Други свjетски рат представља највећи оружани сукоб у историји човјечанства.

Пошто су Београђани на демонстрацијама 27. марта 1941. године одбацили пакт с Њемачком, лично је Хитлер наредио да се бомбардује југословенска престоница и окупира Југославија. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“, а отпочела је 6. априла у 6.30 ујутру, без објаве рата.

Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941.

С Нијемцима у Земуну, Панчеву и на Авали, Врховна команда закључила је да је сваки отпор само продужетак агоније Београда. Донијета је одлука да се у граду и око њега не пружа никакав оружани отпор, јединице којима је задатак био да га бране повучене су, подсјећа Курир.

Уочи битке

СС дивизија „Рајх“ била је једна од најелитнијих јединица њемачких оружаних снага. Углавном је била састављена од прекаљених ветерана из Пољске и Француске, као и фолксдојчера из окупираних земаља, а упућивана је као претходница на све критичне тачке. Двадесетшестогодишњи СС капетан Фриц Клингенберг био је командир извиђачке чете ове дивизије. Са једним одјељењем он се 12. априла прије подне нашао на банатској обали Дунава, наспрам Вишњице, само неколико сати пошто је срушен панчевачки мост.

Есесовци су, извиђајући двогледом десну обалу ријеке, могли да установе да су Вишњица и Карабурма пусти, и да у граду вјероватно нема никакве војске.

Како је текла битка

Један од Клингенбергових људи нашао ја остављени моторни чамац југословенске војске, па је Клингенберг прешао на београдску обалу набујалог Дунава са једним поручником и осморицом војника. Двојици је наредио да се врате по остале, али је једно дебло преврнуло чамац и тешка опрема одвукла је војнике на дно реке, а капетан и шест његових људи остали су на београдској страни.

Упутили су се ка граду. Срели су два војна камиона и један аутобус с педесетак југословенских резервиста који су, напуштени од команде, бесциљно лутали. Ови уплашени и уморни војници су се са олакшањем предали седморици есесоваца. Срби су са собом водили једног полупијаног њемачког туристу кога су ухапсили као шпијуна. Он се Клингенбергу ставио у службу као преводилац.

Есесовци су, сада моторизовани, ушли у град и низ Булевар краља Александра дошли до њемачке амбасаде, која се налазила преко пута Цркве Св. Марка.

Ту су их дочекала тројица њемачких шпијуна, која су се још од 2. априла крила у подруму зграде, са задатком да прихвате претходницу њемачких група кад Београд буде освојен.

Они су одмах, од крова до приземља зграде посланства, развили црвену нацистичку заставу и радио-станицом вишој команди јавили да је Београд пао. У њему се у том тренутку налазило 1.300 југословенских војника!

Шта је било послије

Наредне ноћи дијелови њемачке 8. дивизије са земунске стране заузели су сјеверне крајеве града, а сутрадан, 13. априла рано ујутру, у Београд је побједоносно ступила и једна оклопна дивизија. Касније тог дана пристигао је и један пешадијски пук. Већ 14. априла пристигли су и припадници војнообавјештајне службе Абвера, који су одраније имали спискове свих државних чиновника спремних да се ставе у службу окупатору. Тако је брзо формирана квислиншка власт.

Посљедице

Пад Београда означио је пропаст Југославије 1941. године. Клингенберга и шесторицу његових пратилаца Хитлер је одликовао за освајање Београда. Крајем 1944. године Фриц Клингенберга имао је чин пуковника кад је преузео командовање једном СС дивизијом. Погинуо је покушавајући да заустави напредовање Американаца.

Душан Симовић

Душан Симовић (1882-1962) био је армијски генерал Војске Краљевине Југославије, начелник Главног генералштаба, а послије државног удара 27. марта 1941, којим је збачена проњемачка влада, постао је предсједник владе. Послије капитулације Југославије 1941. извјесно вријеме задржао је мјесто премијера, пред крај рата подржао је Тита и партизане, а послије рата вратио се у земљу и био свједок против Драже Михаиловића на његовом суђењу.

Размјере разарања

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи. Порушено је 627, веома оштећена 1.601 а дјелимично оштећено 6.829 зграда. Тешко је оштећена Вазнесењска црква, у којој је било вјерника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 350.000 књига, укључујући средњовјековне списе непроцјењиве вриједности.