Његова светост патријарх српски Порфирије освештао је руско црквено звоно у манастиру Светог Луке код Варварина, у Епархији крушевачкој, највеће на Балкану, које је поклон из Русије.

Патријарх српски Порфирије

На овај начин обистиниле су се далековиде ријечи Оца Тадеја витовничког који је казивао како ће се са тог мјеста једног дана зачути звоњава „царског руског звона“.

Звоно тешко 15 тона манастиру су поклонили добротвори из Санкт Петербурга, израдили су га руски ливци, а на њему су осликане фигуре Светог Саве и Светог Симеона, царске породице Романових, кнеза Лазара и Светог Сергеја Радоњешког. Процјењује се да ће се звоњава чути на даљини од око 40 километара.

Патријарх Порфирије освештао је ово звоно прије одржавања литургије, коју су саслуживали епископи крушевачки Давид и шумадијски Јован, хвостански архимандрит Алексеј, епископ јегарски Нектарије, епископ липљански и војни архимандрит Доситеј Хиландарац и свештенство, јавила је ТВ Храм.

Патријарх је у бесједи истакао да манастир Светог Луке доживљава трећу обнову и да је велика радост и благослов да се светиње, манастири у српском народу и подижу и обнављају.

„Тако имамо шансу и да се обновимо као народ“, истакао је патријарх Порфирије и нагласио да је српски народ православна вјера и Црква чувала кроз историју, уобличила.

Патријарх је напоменуо да данас важи слоган „чини што ти срцу драго“, али да се поставља питања – шта ако срце није чисто, те нагласио да се истинска мудрост не стиче сабирањем интелектуалних знања, него очишћењем срца и унутрашњег бића.

Патријарх Порфирије је напоменуо да је свети апостол јеванђелиста Лука био љекар, али је у дубини његовог дјеловања била вјера у Христа и знао је да човјеку није довољно да има само здраво тијело, него да мора имати и здрав дух и душу, која не може без Духа Светога, без Христа.

Нова црква посвећена је светим мученицима Лазару Хребељановићу и Николају Романову, а иако је уз неимарске подухвате годинама уназад добијала звона којих сада броји 12, једно посебно звоно пристигло је ове године из Русије, које садржи изливене приказе поменутих мученика, уз иконе Светог Саве, Светог Симеона и Светог Сергеја Радоњешког.

Руско царско звоно носи још једно име – „Звоно на узбуну“, а према ријечима игумана манастира оца Алексеја Богићевића, звоњава ће се чути и до 40 километара од светиње, чуће се у читавом Крушевцу и опомињаће људе да не скрећу са пута православља.

Отац Алексеј рекао је да се овим посвједочило пророчанство оца Тадеја витовничког од прије 20 година да ће се на овом светом мјесту чути „царско руско звоно“.

Он је подсјетио да је отац Тадеј говорио и да се „овдје хода по костима мученика“, мислећи на кости пострадалих Срба и Руса приликом варваринске битке против Турака 1810. године.

Лукин манастир у Бошњану крај Варварина који се неријетко помиње и као манастир Бошњани потиче још из 14. вијека, а краси га богата историја не само благодети и светих чуда, већ и разарања и пустошења.

Манастир Светог Луке „изникао“ је за двије деценије на дивљем купињаку поред великог храста-записа. Црква је препорођена тек 2003. године када је почела да поприма садашњи изглед. Данас је ово један од најпосјећенијих манастира у Србији.

Манастир данас има Саборни храм и величанствене цркве са изузетним фрескама, иконама, звоницима, а поред цркве богате фрескама, иконама и реликвијама из Пећке патријаршије, красе га и библиотека, љетњиковац, конак и извор са љековитом водом.

Поред Пећке Крснице и Христа Спаситеља осликаних у Пећкој Патријаршији, красе је, између осталог, икона Богородице Тројеручице са Хиландара и икона Богородице Млекопитателнице живописане у Кареји.

У комплексу је скит Пресвете Богородице Пећке Краснице, пчеларска кућица, јединствено гробље од старих надгробних споменика и 130 крстова.