Према писању Нићифора Григора 1331. године млади краљ Душан је имао двадесет двије године, али у то вријеме се Стефан Урош трећи имао је дјецу и са другом женом, што је унијело страх Душану и тако да је одлучио да свргне краља уз подршку великаша.

Ипак, домаћи извори говоре да је Душан 1331. имао око 19 година. Већина писаца тврди да је због поступака послије победе код Велбужда дошло до побуне, јер Урош трећи није користио велику побједу и није допустио својој властели добијање нових територија и пљачку у Бугарској. Није јасно да ли захтјев краља Дечанског Дубровнику да му уступи шест галија, који је стигао у новембру 1330. године, а није испуњен, имао везе са сукобом између краља и младог краља у Србији, који постаје видљив у јануару 1331. године.

Вјероватно крајем јануара 1331. године до Дубровника су дошле вијести о некаквој свађи, или сукобу краљева у Србији. Дубровчани су одлучили почетком фебруара 1331. године да пишу обојици краљева, како је Дубровчанима жао да је дошло до сукоба краљева у Србији и да се надају обнови мира, а изразили су жеље да буду заштићени трговцима из Дубровника и њихова имовина. Војска Стефана Уроша трећег Дечанског упала је у област Скадра против Душана у времену од фебруара до априла 1331. године, али Душан је прешао на другу страну ријеке Бојане и избјегавао отворену битку, а затим се састао са оцем и измирио у априлу 1331. године.

Измирење младог краља Душана и његовог оца у августу 1331. више није могло да се одржи. Душан је позван да се појави на краљевом двору, али према Даниловом настављачу у страху од краља, а на наговор своје властеле Душан се одлучио да са његовом војском изненада нападне оца. Пред одлуку да крене са војском против оца, према Даниловом Настављачу, Душан је помислио да оде из Србије. Према писању у Даниловом зборнику, Душан је позвао своје ближње људе: „Бежимо од њега у стране народе да не погинемо превременом смрћу“, али они су одбили тај позив. Душану су одговорили: „Боље нам је да нам се догоди и смрт у земљи наших отаца, него да се нађемо у туђој земљи као заробљеници или дошљаци, а ако нас не послушаш, ми, увећавши се код родитеља твога, и уставши, ићи ћемо ка њему, а тебе ћемо оставити у великој жалости и презиру”.

Охрабрен од његове властеле, млади краљ Душан одлучио је да постане вођа побуне против оца краља Уроша трећег, а у другој половини августа 1331. године побуњеници су брзо стигли од Скадра до подручја Липљана, то јест краљевог двора Неродимље. У близини Неродимља се налазила тврђава Петрич, која је служила као склониште краљу у случају опасности и краљ Урош трећи је успио да побјегне у тврђаву Петрич, али се брзо предао, а Душан се крунисао за краља 8. септембра 1331. године у храму близу тврђаве Сврчин, наводи Википедија.

Више од мјесец дана послије Душановог крунисања, затворени краљ Дечански је умро 11. новембра 1331. године. Анонимни настављач Данила записао је да је заробљени краљ Дечански одведен са женом у тврђаву Звечан на сјеверу Косовског поља и да је тамо требало да буде чуван, док се не измири са Душаном, али “када се нико није надао … краљ Урош трећи предаде дух свој Господу”. “И пренесено би његово тијело …, и положише га у рукотвореном његовом манастиру … Дечани.” По Даниловом ученику, затворени Дечански је умро изненада, али није написано да ли се то десило ненасилном смрћу, или је убијен. Други извори тврде да је Душан попустио пред наваљивањем моћне властеле и одобрио, или наредио да се Дечански погуби.

Задужбина краља Стефана Дечанског је манастир Дечани у коме почивају његове свете мошти. Српска православна црква слави његов празник сваког 11. новембра по јулијанском одн. 24. новембра по грегоријанском календару.