Већ годинама уназад свједоци смо да се људи чим угледају цркву или поред ње пролазе, било пјешице, било у превозу, крсте.

Помодарство или ХРИШЋАНСКИ ЧИН

И док једни сматрају да је у питању механичка радња, која нема никакве везе са вјером и повезивањем са Богом, други у овом чину виде израз поштовања према светињи и вјери.

Питање које се намеће је да ли је то помодарство, некакав феномен прихваћен од већине или је хришћански чин?

“Сматрам да је такав чин апсолутно хришћански. Онај ко осјети потребу да се на тај начин, макар и само на тренутак приближи Богу, не чини ништа лоше. Крст има две “линије”. Хоризонтална и вертикална линија представљају љубав и симболизују љубав према Богу”, објаснио је једном приликом свештеник Саша Ђурђевић за Дневно.

Са друге стране социолог Ратко Божовић сматра да овај чин једна врста невербалне комуникације, навике и механичке реакције.

“Мишљења сам да је то једна форма навике или механичка реакција. Млади то раније нису радили, а сада их масовно видимо како се крсте на јавном мјесту. То су сигурно видјели од старијих. Међутим, сматрам да код појединаца све то полази од унутрашњег збивања.

Многи љубав према Богу испољавају на тај начин. То је нека врста емпатије, осјећајности, емоције…Дакле, код неких је манир, а код других је унутрашњи осјећај”, објашњава социолог.

Као и у свему мишљења су подјељена, а неког званичног обрасца да ли си већи хришћанин ако се крстиш и молиш кад пролазиш поред цркве или ако то не радиш, а живиш часно, нема. Као што видимо, ствар је индивидуална, и зависи од особе и њених потреба.