АУТОР најљепше српске љубавне пјесме „Санта Мариа делла Салуте“ осим по својим стиховима, био је познат и по боемском животу, али и каламбурима-досјеткама.

Лаза Костић

О поети специфичног духа и шарма, има много прича и анегдота, а неке од њих је у својој књизи „Приче из прошлости“ забиљежио публициста и хроничар Новог Сада, Зоран Кнежев.

Једна од  њих казује да је Лаза, када је већ зашао у зрелију доб, и када је иза њега остало мање зарађеног, а много више потрошеног новца, вријеме углавном проводио по чувеним новосадским кафанама, у начину живота пуном боемије. Када му је конобар донио вино и ставио на сто, у том тренутку са таванице чарде се одломи парче плафона, који је био од земље и плеве (черпић) и паде Лази тачно у чашу.

Конобар и Лаза се погледаше, и конобар рече: „Госн Лазо, сада ћу Вам ја донијети друго вино, да не пијете ово са земљом“. Без пуно размишљања, онако као из топа, Лаза му одговори: „дете моје, када сам попио 100 јутара земље, ни ово парче ми неће шкодити“, те узе чашу вина и испије је до дна.

Какав је Лаза био шерет, наводи Кнежев у својој књизи, било је познато на далеко, а познат је и његов калабур са телеграмом из Беча. А кажу да је било овако: стиже једног дана на кафану „Код Камиле“ најчуднији телеграм који је у животу примио Пера Камила, тадашњи газда познате новосадске кафане, наводе Новости.

Те вечери, сједео је и Светозар Милетић, па Пера донесе телеграм и стави га на сто, рекавши:  „Докторе, да господ ово разуме… Чије је, не знам, али је на мене упућен… Разуме ли неко од вас, шта тај хоће?“

Сви се сјатише око телеграма, а неко прочита садржај гласно: „Данас по, сутра до, Лаза Ко“ Згрануше се сви, а Милетић узе телеграм у руке, насмија се од срца и добаци: „Лазин каламбур! Све је јасно ко дан: Данас по(лазим), сутра до(лазим) Лаза Ко(стић)“

Окупљени праснуше у смјех, али Милетићева  дешифранција показа се тачном. Лаза стиже сутрадан и исте вечери се појави „Код Камиле“.