Из мрачних дубина Златарског језера код Нове Вароши, које је због дуге суше изузетно осегло, појавили су се послије деценија у тами, споменици старог православног гробља у Пуљцима као и свод стијене, испод ког је била стара црква! Ово је, колико се зна, други пут за посљедњих скоро 60 година, како је изградњом бране у Кокином Броду потопљен кањон Увца да се на свјетлу дана појави некадашње гробље и црква у Пуљцима између села Вилови и Дебеља, дестак километара од Нове Вароши.

Отац Станко Благојевић, мјесни парох, јуче је на старом гробљу, послије више деценија, баш у задушној недјељи очитао молитву, окадио гробове, запалио свијеће онима чије су кости сахрањене у Пуљцима и које су деценијама у језерским дубинама.

Мјештани чије су куће на бреговима око језера кажу да се на Пуљцима виде камени крстови, камене плоче којима су ограђени гробови, свод пећине испод кога је био олтар, споменици…

Легенда о цркви у Пуљцима живи и даље у овом крају, а мјештани околних села, Нововарошани, ових дана спуштају се до Пуљака да уживо погледају старо гробље, мјесто на коме је, за свод стијене била закачена дрвена конструкција старе пуљачке цркве.

Негдје 1962. или 1963. године, када је завршена брана у Кокином Броду и када је почело пуњење језера, дрвена конструкција цркве са крстом откачила се од стијене, половина цркве била је у пећини, испод каменог свода, половина испод дрвеног крова, и онда је та конструкција мјесецима пловила језером, од обале до обале, све док није потонула – присјећају се ових дана мјештани чије су куће у Виловима, на висовима изнад језера.

Прије него што је језеро заплавило, мјештани су из гробова у Пуљцима откопали и на околне брегове у нова гробља изнијели кости својих предака сахрањених на Пуљцима. Много костију тада је и остало на Пуљцима у старим гробовима.

Када је почело плављење, мјештни су успјели да из цркве спасу неке од реликвија, кандила, иконе, старе књиге, који се и даље чувају.

Стари нововарошки прота Мића Ђенадић присјећа се приче коју је чуо од Срета Матијевића из Вилова који је рођен 1900. године и који се сјећао реконструкције цркве у Пуљцима послије Првог свјетског рата. Прије реконструкицје, тада су у цркви нађени гробови у којима су владике били сахрањени у сједећем положају.

Прије четрдесетак година, у Виловима, на вису Љубичина раван, на пар километара од цркве у Пуљцима саграђена је нова црква, посвећена светом Јовану, као и црква у Пуљцима која је ових дана послије деценија у тами поново „испливала“ из језерских дубина, подсјећа Курир.

И шест – седам километара низводно, на Кокином Броду, на месту званом Матијевића коса, из језера су изронили споменици старог гробља, највише породице Матијевић, темељи неких грађевина…

На једном од споменика на гробљу на Матијевића коси, који је деценијама био дубоко у језеру види се и уклесан текст:

-Овде почива у очином гробу Мирко Матијевић. Живио ја часно 47 година. Погибе од бацача мине пред својом кућом 8. 10. 1944. године од четника…