Госпојински пост почео је данас, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатијем као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа и познат је као празник мајки и дјеце, када жене обавезно треба да се причесте.

Госпојински пост

Пост траје 14 дана, пости се на води и уљу, изузев празника Преображења Господњег 19. августа, када је дозвољено јести рибу.

То је најкраћи, двонедјељни пост, али веома строг, испред којег по строгости предњачи само Васкршњи. За вријеме Госпојинског поста сви дани се посте на води осим суботе и недјеље, када је дозвољено користити уље и вино, а за празник Преображења Господњег, који пада у вријеме овог поста, једе се и риба.

Према народном вјеровању, сви обичаји на данашњи дан везују се за воду и босиљак за који се вјерује да је божја биљка. Зато обичаји налажу да се на тај дан у јело стави мало ове биљке и послужи укућанима, како би вас Пресвета Богородица заштитила од зла.

Госпојински пост се први пут спомиње у списима Теодора Студита 826 године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166, у вријеме Патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла И Комнина.

Треба имати у виду и да пост има двије стране: тјелесну и духовну. Тјелесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумијева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дјела.

Тјелесни пост је само неопходно помоћно средство за успјешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз тјелесне жеље. Стварни пост који обухвата и тјелесни и духовни аспекат, приводи човјека смирењу.

Ослобађање духа и тијела од погрешних мисли и дјела уз молитве представља суштину хришћанског поста.