Кнез Вишеслав припадао је првој српској династији Властимировића која је Србе довела на Балкан, али НЕ са Карпата, већ….

ПРВИ СРПСКИ ВЛАДАР

Кнез Вишеслав (или Војислав) је први познати српски владар на Балкану чије име је поуздано забиљежено у историјским изворима. Припадао је владарској породици Властимировића или Лужичко – балканској династији која је Србе са Полабја (гдје је данас Лужичка Србија) довела на Балкан око 631. године.

Његово име је забиљежено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Константина седмог Порфирогенита у 10. вијеку. О њему пише овако –

„… пошто је умро онај архонт Србин који је пребјегао цару Ираклију, по насљедству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. Послије извјесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)…”

Србија се касније распада на Рашку и Босну, Паганија, Захумље, Травунија и Дукља. Србима је дата ова територија на коришћење од византијског цара Ираклија, гдје су претходно живјели Авари и романизовани старосједеоци. Одавде се српско племе даље ширило по Балкану.

Историја почетка Српске Кнежевине описује првог спрског владара, који није имао име и назван је као Непознати Кнез који је на позив цара Ираклија довео Србе на Балкан. Умро је прије него што су Бугари дошли на Балкан, око 680. Словени се насељавају на Балкан од 6. до 7. вијека. Порфирогенит помиње да су Срби увијек били под Византијској власти.

Према Порфирогениту Србија се тада дијелила на Рашку и Босну. Постојале су и друге српске државе Паганија, Захумље, Травунија и Дукља.

Кад почиње да влада Вишеслав и шта данас знамо о њему?

Вишеслав Властимировић почео је да влада око 780, и био је савременик Карла Великог, мада се Вишеслав сматра жупаном Рашке. Вишеслав је увијек морао да помаже Визанитији у биткама. Према В. Ћоровићу, Срби су у почетку жијвели повучени у клисурама, у својој племенској заједници. Данашња централна Србија је била стратешка провинција, а византијски владари су правили куле да би се одбранили од Варвара.

“Лимес Сорабицус” односно “Граница према Србима” средњовјековни је термин настао 850. године трајавши у континуитету до 11. вијека. Граница је служила за економско, војно и етничко раздвајање између Германа у Франачкој и Полабских Словена који су носили заједнички назив Серб.

Бројни Словени су се у то доба мијешали и држава је била подијељена међу владаревом браћом. Према Б. Радојковићу (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа. Према овом, српска држава је добила независност тек 150 година након што су се Срби населили.

Ко је наслиједио Вишеслава?

Вишеслава је наследио син Радослав, а потом Просигој. Владали су док је у Кнежевини Далмацији била побуна против Франачке државе (819-822). Срби су били контролисали већи дио Далмације и Босне, наводи се на Википедији.

Ова крстионица чува се у Загребу, а приписује “хрватском” кнезу Вишеславу, иако не постоји извор који помиње постојање било каквог Вишеслава хрватског. Датира с краја 8. вијека, у време нашег Вишеслава Властимировића, када су Срби почели да се покрштавају. Хрвати тек у 9. вијеку долазе на Балкан.

Вишеславов праунук Властимир почео је владавину око 830; Он је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839-842, у доба Бугарско-Српског рата била је битка између Властимира и Пресијана првог, побједа је била Властимирова. Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара, као нпр. Мутимир, су стара словенска имена, тек у 9. вијеку се појављују хришћанска имена.

У Летопису Попа Дукљанина, пак, појављују се 4 српска владара: Свевлад, Селимир, Владин и Ратимир. Историчар Панта Срећковић мисли да су ово имена оних који су проганали Хришћане.