Двојицу Бошњака Хазима Делића и Есада Ланџу и Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебићи, Хашки трибунал осудио је 9. октобра на укупно 42 године затвора.

Логор Челебићи

Српски цивили /мушкарци, жене и дјеца/, затворени претходно у Брадини, одведени су 1992. године у логор у Челебиће, који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.

Челебићи су били сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су страдала у овом логору.

Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.

Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива, а осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.

Јединице ТО Коњиц и ХВО-а заузеле су војни комплекс у априлу 1992. године.

Током маја 1992. године ТО Коњиц, у чијем су саставу углавном били припадници муслиманских формација, ХВО-а и локални припадници МУП-а, заједнички су напали неколико села у којима су Срби чинили већину становништва.

Њихова прва мета било је Доње Село, које су заузели 20. маја 1992. године. Након тога напали су Виниште, Цериће и Бјеловчину. Будрига је нападнута 25. и 26. маја.

Током ових операција заробљен је велики број Срба. Већи дио њих је пребачен у бараке комплекса Челебићи, док је мањи дио завршио у спортској дворани „Мусала“ у Коњицу.

Затвореници су били подвргнути мучењима и ликвидацијама, али за овај логор, као ни за многе друге логоре које су отварале јединице лојалне ратној влади у Сарајеву, нико из муслиманског политичког и војног врха није одговарао.