Мудре и упечатљиве ријечи које у филму “Бој на Косову” у режији Здравка Шотре, а по драми Љубомира Симовића, изговара Милош Жутић као кнез Лазар цитирају се већ 29 година.

Иако овај филм није у потпуности вијеран историји и свим чињеницама о Косовском боју, препун је сјајних дијалога које би се врло лако, имајући у виду цара Лазара као великог српског јунака, светитеља и историјску личност, могле приписати његовом духу и борби за српску слободу и достојанство.

Није ли невјероватно како се поједини дијалози из овог филма могу мање-више примијенити на данашњу политику великих сила према Србији?

Увјерите се сами:

***

– Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми пријети него по томе колику светињу браним.

– Биће то наше велико страдање Лазаре.

– Знам. Страдаћемо овако или онако, али можемо да бирамо. Или да нестано пузећи као турске слуге и потурице или изгинемо како приличи људима. Трећега нема.

– Са Косова се нећете вратити живи.

– Боље да нас унуци мртве памте, него да нас синови живе забораве.

– Од свих облака који се над Србијом надносе, овај није ни први, ни посљедњи ни најцрњи.

***

Клетва кнеза Лазара на Газиместану

“Ко је Србин и српскога рода,

и од српске крви и колена,

а не дошо на бој на Косово,

не имао од срца порода,

ни мушкога ни дјевојачкога!

Од руке му ништа не родило,

рујно вино ни пшеница бијела!

Рђом капо док му је колена!”

– Кажи ми Лазаре ко је за бојиште изабрао Косово? Ти или Мурат?

– Ни Мурат ни ја. Косово се само изабрало.

– Види ли се Косово одавде ?

– Не види се, али се зна гдје је.

– Гдје?

– Видиш ли оно велико сијање на небу?

– Видим.

– Косово је тачно испод тог сијања.

– Онај мрак!

– Србија се за вријеме Цара Душана огледала у водама три мора, да се послије Душанове смрти са три мора на три Мораве врате. Од три мора оста нам Помороваље, а Мурат хоће и Поморавље да помори.

/…/ Мислиш да је не знам чиме располажем? Да не знам да нисам цар Стефан Душан Силни? Ми са Мораве бјежати немамо куда. Ми друге земље до ове на Морави немамо, а ову коју имамо ваља нам бранити.

– Док твоји сељаци Лазаре, заједно са тобом буду остављали кости по Косову, њихови ће мирно да жању пшеницу, наводи портал Опанак.

– Жању да могу да Турцима плате харач. Мирно жању да би могли мирно да гладују. Од таквог се мира морамо бранити. И још нешто, немојте ви да ми причате о сељацима. Није вама ни до сељака ни до Србије. Вама је свеједно да ли ће вам Левач, Браничево, Тамнава или Мачва осванути сутра у Угарској ил’ у Турској. Вама је важно да вам је круна на глави, злато у кеси, а сукно у сандуцима… Шта је истина не доказује се овдје него на Косову!

/…/

– Ми смо овде и дошли да разговарамо, вреди ли или не вреди да се боримо.

– Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо него хоћемо ли или нећемо да постојимо. А долазити Мурату под чадар и успут му се клањати његовима коњушарима, берберима, куварима, коњским реповима, а самом Мурату љубити скут и чизму. Да ли и то за тебе значи постојати?

– Бајазит: Кази сад Лазаре ко је побједник, ти с главом на пању или ја с круном на глави?

Лазар: Оно ста је за тебе пањ, за мене је праг. А што се побједе тиче Бајазите, ми смо се тукли у различитим биткама. Ти си побиједио у твојој, ја у мојој. Хвала ти господе што си ми допустио да ме на овом прагу озари и огрије вечањ сунчаног дана.

Лазар: Живот човјеков вриједи онолико колико је спреман да га плати.

Бајазит: Остави ти те варнице и пахуљице и чињеницама погледај у очи. Чињенице без главе, ногу и руку леже у крви по цијелом Косову.

Лазар: Када упоредим нашу побједу и твој пораз.

Бајазит: Пораз, мој?

Лазар: Твој пораз Бајазите је у томе сто не видиш у чему је наша побједа.

Бајазит: Побједа. Ово побједа? Биће да си изгубио много крви па ти се мути. Погледај около себе по Косову. Па зар је ово твоја побједа Лазаре? Јесу ли ова трупла по Лабу и Ситници тијела побједника? Ове одсјечене руке и сломљене ноге, јесу ли то руке и ноге побједника? А ова глава што с копља гледа на земљи сопствену трупину, да није и то глава побједника?

Лазар: Јесте Бајазите. Погледај добро да је упамтиш, не виђа се овакава глава свакога јутра. Ако тај живот вриједи заиста колико кажеш, зашто га толико није платио и Бранковић? Вуков не вриједи али вриједи Обилићев. Приђи Бајазите, погледај како је лијепа глава којом се купује царство небеско.

Бајазит: За ту главу којом ти купујеш небо нико ти не би дао ни главицу лука.

Лазар: Ова глава се не полаже у гроб него у темељ.