Руска елитна дивизија, која се борила раме уз раме са Србима, послије Октобарске револуције напросто је избрисана из историје. Књига „Браћа по оружју“, о трагичној судбини више од 10.000 руских војника оживјела је сјећање москвовљана и братску љубав Срба и Руса у Првом свјетском рату.

Живојин Мишић

Московски издавачи су недавно затражили од српског војног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом свјетском рату. Повод је била не само огромна руска материјална помоћ српској војсци, већ и потрага за Русима који су се херојски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.

НЕ НАМЈЕРАВАМ ДА СЕ БРАНИМ НЕГО ДА НАПАДАМ: Овако је говорио војвода Живојин Мишић када је смислио генијални план који је поразио аустроугарску војску

– Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији.

На примјер, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене.

Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на ријекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдијевање Србије. Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чија је књига „Браћа по оружју“ хит на руском тржишту.

У њој су представљени резултати истраживања који откривају трагичну судбину непознатих хероја Великог рата које су вјетрови политике збрисали из историје.

– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“.

Послије Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун.

Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пјешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући.

Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић– казао је Богдановић за Новости.

Руски војници наставили су да се боре са савезницима и послије октобарске револуције, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линија тек у јануару 1918. кад њихове судбине постају магловите.

– Тешко је наћи свједочанства о судбинама тих људи, јер се дио вратио у Русију гдје је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а дио је остао у емиграцији. Тијела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расијано по цијелом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић. Он наглашава да се данас Први свјетски рат своди практично на Западни фронт, гдје је Русија такође послала двије бригаде савезницима у помоћ.

Послије стварања комунистичког Совјетског Савеза, улога царске Русије у рату је неправедно минимизована.

Бољшевици су царске војнике у иностранству сматрали непријатељима, било да су живи било мртви.

То је потрајало сљедећих седам деценија. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружју.

– Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свијету подигнуто у част руских војника у Великом рату у цијелом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раније тражили гробове руских војника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић

Наиме, послије рата грчке власти су одредиле да на Зејтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко војно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главној војној пољској болници српске војске.

– Послије окончања рата специјална комисија је сакупљала остатке војника расијане по сиеверној Грчкој и преносила их на Зејтинлик, гдие су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936., кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеј и костурница, поред којих су српско и руско војно гробље, гдје су браћа по оружју почивала једна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизије који су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зејтинлику чува се у српској спомен-костурници – наводи Богдановић.

ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА

У Југославији је 46. пјешадијски пук Вардарске дивизије добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тијела погинулих руских војника са наше стране границе.

– По званичним подацима нађена су тијела 387 официра и војника који су идентификовани и 24. маја 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русији се сада пробудила свијест о њиховом постојању и почела су истраживања и потрага за некрополама у којима почивају заборављени руски јунаци – каже Богдановић.