Српска православна црква и вјерници славе празник Светог Стефана љетњег или како се још назива Свети Стефан Вјетровити. Морнари вјерују да управо Свети Стефан даје бродовима довољно ветра за једра на њиховим бродовима.

Српска православна црква обиљежава пренос моштију Светог Стефана, Првог великомученика на Сион гдје су и сахрањене.

Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 40 храмова у Србији носи његово име.

Славу Светог Стефана славе манастири Хопово, Липовац, Бањска, Копорин, Лепенац, Сланци код Београда, као и манастир у Сомбору.

Вјерници се Стефана Ветровитог плаше, и поштују га да им вјетар не би одувао сијено, сламу и донио разне болести.

Вјеровање је да се на данашњи дан треба чувати ветра.

Како каже библијско свједочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога.

Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва његова добра дјела помињу се у Светом писму Новог завјета.

У тој првој године по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је снагом своје вјере, својих ријечи и дјела подсјећао на ријечи закона и пророка Старог завјета и доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико вијекова.

Као проповедник у Јерусалиму изведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан.

Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стефан Ветровити даје вјетар за њихова једра.

Морнари вјерују да управо Свети Стефан даје бродовима довољно вјетра за једра на њиховим бродовима.

Исто вјерују и млинари па га славе у ветрењачама.