У периоду средњег вијека ницала су бројна утврђења на Дунаву. Иако је њихова функција првенствено била одбрамбена, оне су за циљ имале и да фасцинирају противника. Често су биле и симбол моћи, благостања и напретка, а мјесто њиховог подизања је пажљиво бирано. У Србији, дуж реке Дунав, постављено је 7 тврђава.

1. Тврђава Бач

Утврђени замак са предграђем ове тврђаве изграђени су на меандру ријеке Мостонге, лијеве притоке Дунава. Изградњу тврђаве започео је још Краљ Карло Роберт Анжујски 1338. године.

Сем војног, вјерског и управног сједишта, тврђава је била и главни ослонац средњевјековног града Бача. Деспот Стефан Лазаревић је управо на овој тврђави организовао одбрану од Турака 1413. године.

Утврђење обухвата површину од 8 700 м2 и састоји се од пет истурених и одбрамбених кула повезаних масивним бедемима. На источном дијелу тврђаве се налази бранич-бунар, резиденицјална палата, цистерна, магацин за храну.

Оно што привлачи пажњу на овом утврђењу је донжон кула на којој су смјештене спиралне степенице и нужници. Такође, ту је и кула са готичком капелом на спрату и кружна кула са блконима и каменим конзолама.

2. Петроварадинска тврђава у Новом Саду

На мјесту гдје се данас налази Петроварадинска тврђава у првој половини 13. вијека био је подигнут самостан. Камен темељац данашње тврђаве положио је изасланик цара Лаополда И 1692. године. Утврђење је доградио надбискуп Петар варади крајем 15. вијека. Турци су га запосјели 1526. године.

Петроварадин постаје изузетно значајно мјесто за борбу против Турака, када су га, крајем 17. вијека освојили Аустријанци. Структуру ове тврђаве чини склоп војно-стамбених и административних зграда и два сакрална објекта подигнута у 18. вијеку- самостани Фрањеваца и Језуита. Тек од 1918. тврђава постаје дио Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Петроварадинска тврђава спада међу најбоља остварења европске барокне војне архитектуре, које су до данас остале у цјелости сачуване.

3. Калемегдан у Београду

Слојевит и веома сложен комплекс изграђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав. У 2. вијеку ту је подигнут римски каструм, као стални логор Флавијеве легије и важно је одбрамбено упориште на граници Римског царства. Након што су га разорили Готи (378) и Хуни (441), утврђење је било обновљено у 6.вијеку.

Непуних сто година касније разорили су га Авари и Словени. Прву словенску насеобину већ крајем 9. вијека савременици познају под именом Београд. У том раздобљу за одбрану се користе стари антички бедеми, а тек средином 12. вијека, под византијском влашћу, почиње изградња новог средњовјековног замка. Како би учврстили границе своје државе на обалама Саве и Дунава српски владари у 16. вијеку подижу утврђено предграђе на обали Саве, повезано са кастелом на бријегу.

Утиестоница Србије. Тада је подигнуто ново утврђење Горњег града са владарским двором. Изграђен је и доњи град са источним и западним предграђем. Озбиљна оштећења тврђава је претрпјела током аустро-турских ратова.

За вријеме аустријске владавине у 18. вијеку изграђена су нова одбрамбена утврђења по Вобановом систему. Са овим модерним утврђењем Калемегдан је био један од најјачих одбрамбених утврђења у југоисточној Европи.