Мало ко зна да се Јован Јовановић Змај одрекао љекарског позива јер није успио да спаси своју дјецу ни жену.

Јован Јовановић Змај се од своје несреће бранио писањем пјесама. Неизмјерна породична трагедија била му је инспирација за писање друге збирке посвећене породици. „Ђулићи увеоци“ је скуп горких елегичних пјесама, прожетих лавином емоција изазваних низом немилосрдних умирања чланова његове породице.

Чика Јова Змај је био један од ријетких који „воле једном у животу“. Његова једина истинска, животна љубав била је Еуфросина Ружа Личанин, „дјевојка са чудним именом“, ћерка новосадског трговца Павла Личанина и његове супруге Паулине.

Упознали су се кад је отишао у посјету болесној сестри од тетке. Док је сједио у сестриној соби, појавила се умилна, њежна, одмјерена девојка. Истог тренутка га је освојила. Иако је постојала већа разлика у годинама (он је имао 28, она 17), убрзо се развила обострана љубав.

Прелијепом Ружом оженио се 1862. године, годину дана пошто су се упознали, и након тога настају неке од његових најљепших пјесама: „Кажи ми, кажи, како да те зовем“, „Тијо ноћи моје сунце спава“, „Заспала си, а ја будан“, и друге у којима описује најсрећнији период свог живота, који је, нажалост, кратко трајао. Убрзо су добили сина Мирка.

Наредних година, Ружа је на свијет донела још четворо деце – Тијану, Саву, Југа и Смиљку.

Преплављен љубављу и радошћу, Чика Јова Змај је завршио интимну љубавну збирку пјесама „Ђулићи“, назвавши је према турској речи за ружу – „ђул“. Овај лирски циклус садржи 73 пјесме, различите по форми, обиму и природи стиха. О љубави се пјева смјерно, њежно, али снажно и без претеривања и екстаза. Из пјесама зрачи љупкост и умиљатост.

Да би био управник Текелијанума, „актуар и деловодитељ“ Матице српске, Змај је отишао у Пешту већ годину дана након вјенчања. Упоредо је и наставио своје школовање и завршио студије медицине 1869. године. Наредне године се вратио у домовину и почео да ради као љекар у Новом Саду и Панчеву. Све је ишло у најбољем могућем реду. Међутим, то није дуго потрајало…

Након неизмјерне радости и дивних тренутака, породицу Чика Јове Змаја је задесила велика несрећа. Као да се универзум уротио против њих. До 1872. године преминуло је четворо дјеце породице Јовановић – Мирко, Тијана, Сава и Југ. Ни дјетињство нису доживјели.

Оволику трагедију њена нежна душа није могла да издржи. Скрхана болом, Ружа је преминула у Панчеву 1872. године, и оставила супруга са тек рођеном ћеркицом Смиљком. Јова је усвојио још двије дјевојчице – Марију и Анку, и са три ћерке се преселио у Футог. Међутим, ни тамо га несрећа није напустила. Преминула је и Смиљка, а да ни двије године није напунила.

Чика Јова Змај је надживио и усвојене ћерке – Марију и Анку, јер су обје умрле 1901. године, подсјећа курир.

Збирка „Ђулићи увеоци“ је у потпуности посвећена његовој изгубљеној породици. Надовезује се на збирку „Ђулићи“, али само према људима које у њој описује. Послије огромне љубави, стихови сад одишу неизмјерном тугом. Све његове руже су увеле…

Чика Јова Змај је преминуо у сну, 1904. године, у Сремској Каменици гдје се и данас налази његов гроб.