Некада Улица Вељка Лукића Куријака, данас Генерала Павла Јуришића Штрума по средини пута пресјечена је уском калдрмом која води право до бетонске скулптуре на којој челичним словима стоји натпис “Музеј Бањичког логора”.

Нацистички окупатор формирао је у току Другог свјетског рата логор који је служио за кажњавање свих који су се усудили да им се супротставе.

Логор на Бањици је било мучилиште какво је данас готово немогуће и замислити, пише Калдрма.рс. Мјесто гдје су нацисти и њихови помагачи затварали, тукли, мучили, злостављали свакодневно мушкарце и жене, старе и младе, па и дјецу, Србе, Јевреје, Роме, и одатле их у групама одводили на погубљење у оближње село Јајинце, под Авалом.

Како наводе, размјера ужаса која се тамо одиграла била је толико велика да се та траума ни до данас није заборавила.

Из тог разлога споменик је и конципиран тако да се дубоко у свјести Београђана који свакодневно пролазе туда уреже и сјећање на “стазу смрти” којом су од капије логора жртве свакодневно спровођене до камиона који би их водили право пред стрељачки вод.

До данас се не зна колико тачно људи, жена и дјеце је том стазом посљедњи пут прошло у животу, мада се оквирне процјене крећу од 4.000 до 20.000 жртава.

Обиљежје “посљедњих корака” читавом дужином те стазе смрти изведено је у јесен 1969. године као дио ширег меморијала, у виду – уске неравне стазе камене коцке по средини улице.