Гдје се све налазе обиљежја тајног друштва у српској престоници?

Када се мало боље загледате у фасаде појединих зграда у Београду примјетите велики број масонских симбола.

За масоне се везују многе приче које су или плод маште или истина која би могла значити умjешаност масона у великим историјским догађајима. Масонерија се прво појавила у Шкотској да би се послиjе раширила и на континенталну Европу и Сјеверну Америку.

У Србији, тачније у Петроварадину, прва Ложа формирана је 1785. у вриjеме владавине Јосифа другог Харсбуршког, а у Београду је 1842. настала ложа „Али Коч“ са 204 члана. Од Срба који се везују за масонерију најпознатији су Доситеј Обрадовић, Алекса Ненадовић, Петар Ичко, као и краљ Александар Карађорђевић.

Занимљиво је да је Београд, од 11. до 16. септембра 1926. године, био домаћин међународног конгреса масона под називом – Манифестација свјетског слободног зидарства у корист мира. Овим догађајем предсједавао је чувени индустријалац Ђорђе Вајферт.

Доста београдских здања поред којих данас свакодневно пролазимо на себи имају симболе масона. Ово су само неке од њих.

Авала и Побједник

На мјесту на коме се некад налазио древни град Жрнов подигнут је споменик незнаном јунаку. Споменик је дјело познатог вајара Ивана Мештровића, члана масонске ложе, а занимљиво је да је споменик у равни са његовим другим дијелом које се налази на Калемегдану, са Побједником. Инспирација за Побједника, или Вјесника побједе као је оригинално назван, био Александријски светионик.

Капетан Мишино Здање

Капетам Мишино Здање, данас зграда ректората, је оригинално била замишљена као двор српских кнежева. Овај објекат, својевремено, био је мјесто окупљања београдских масона, којима је и сам Миша Анастасијевић, најбогатији човјек у Београду свог времена, припадао.

На фасади објекта, повише прозора, смјештени су украси у обику троуглова који формирају Давидову звезду ротирану за 90 степени. Овај симбол зове се и Соломонов печат, а сам Соломон за масоне носи велику симболику.

Поштански музеј

Поштански музеј је смјештен у Палмотићевој улици. Некада је била зграда министарства поште, пројектовао је познати архитекта Момир Коруновић, творац српско-византијског стила и истакнути масон.

Зграда је раконструисана тако да се још боље виде шестар, висак и троугао који доминирају фасадом зграде, али и самом оградом око објекта.

Технички факултет

Величанствена зграда у којој се налазе чак три факултета београдског универзитета украшена је бројним масонским симболима. Зграда је направљена у периоду 1925. до 1930. године у „златно вријеме“ српске и југословенске масонерије.

Ако само „баците“ поглед на ову зграду, видјећете шестаре, звезде и троуглове на фасади који сведоче о масонској умјешаности.