Београдска тврђава је током свог постојања била више пута рушена и обнављана. Сваки пут када се обнављало порушено градитељи су додавали нешто ново и унапређивали утврђење до већег ниво од прије рушења.

Београдска тврђава

Када је Београд припао Аустријанцима након Пожаревачког мира управа града је одмах прионула да обнови порушене дијелове тврђаве и модернизује их по стандардима тадашњег градитељства.

У претходном рату 1688. године током бомбардовања је погођен барутни магацин смјештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цијели Деспотов Град. Аустријанци нису стигли да направе нови магацин за барут, а Турци када су преузели Београд нису имали ресурсе за то, подсјећа портал Лепоте Србије.

Коначно у периоду од неколико година током аустријске управе над Београдом и дијеловима Србије радови су изведени у склопу цјелокупне и обимне аустријске реконструкције Београдске тврђаве по замисли принца Еугена и пројектној документацији мајора Франца Николе Сулија, једног од главних инжењера ангажованих на реконструкцији Београдске тврђаве, који је за изградњу овог изузетног и иновативног инжињеријског подухвата, инспирацију добио са више страна.

Градња је релативно кратко трајала, и за смо три године (1718–1721) магацин је ископан у стјени, због наметнуте потребе да се што прије у Београдској тврђави изгради безбједно склониште за барут, заштићено од непријатељске артиљерије.

Велики барутни магацин се састоји од двије просторије које стоје на по 9 великих стубова и пространог  ходника. Простор се користио као барутни магацин до почетка 20. вијека. Обе дворане и ходник ископане су испод саме тврђаве, у бијелој кречњачкој стијени.

Данас је један дио барутане обновљен и отворен за посјетиоце. У њему се налази поставка античких споменика, статуа и саркофага са простора Сингидунума, Виминацијум, Сирмијума…