Један од најранијих тајних извјештаја у којима се разматра Титов идентитет сачињен је септембра 1942.

Тито

Тихомир Том(ч)ић, Камило Хорватин, Иван Брозовић, Филип Филиповић, Нидерле, Лебедев, Јосип Томанек, Јозеф Вацлај, Тоша Тишмар – само су неки од идентитета које су припадници Гестапоа приписивали особи с надимком Тито, открива Њузвик.

Недоумице око “правог” идентитета Јосипа Броза Тита актуелне су и данас, готово четири деценије након његове смрти. Поред бројних књига објављених на простору бивше Југославије и студија иностраних обавјештајних служби, због мистерије која окружује личност доживотног предсједника СФРЈ главу је ломила и једна од најозлоглашенијих тајних полиција у историји – њемачки Гестапо.

У тајним, до сада необјављеним документима у које је Њузвик имао увид, види се како су официри СС од 1941. до 1943. године имали озбиљних потешкоћа да утврде не само како Тито уопште изгледа већ и ко је он, одакле се заправо “створио”и каква је његова агенда.

БЛИЗАК “ЊЕМАЧКОЈ СТВАРИ”

Један од најранијих тајних извјештаја у којима се разматра Титов идентитет сачињен је септембра 1942. на основу саслушања њемачких официра заробљених послије партизанског напада на нацистичку фабрику метала у Ливну и ослобођених приликом договорене размјене затвореника. Током заробљеништва, њемачки официри имали су јединствену прилику да разговарају са Титом, а један од њих дао је слиједеће свједочанство:

– О Титу се може рећи да је након забране Комунистичке партије у Југославији био њен незванични вођа. Треба рећи да је у Шпанском грађанском рату заузимао висок положај и под својом командом имао јединицу већу од бригаде. Након краја тог рата отишао је у Русију и на јесен те године (1939, прим. аут.), у пратњи једног енглеског и југословенског официра генералштаба, подморницом је дошао до далматинске обале. Од њих је добио пријемник, преко којег је одржавао комуникацију с иностранством како би размјењивали обавјештајне податке.

Упркос томе што је Тито, може се претпоставити, циљно пребачен у Југославију енглеском подморницом (како је разјашњено у једном документу из 1943), двострука, и чак вишеструка политичка игра по којој је остао упамћен и у послијератној епохи почела је већ током рата.