Српска православна црква данас прославља празник посвећен Светом Киријаку Отшелнику, а овај дан се у народу назива Михољдан.

Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан

Свети Киријак био је велики испосник, а поједине српске породице данашњи празник прослављају као крсну славу.

Свети Киријак рођен је 448. године у Коринту. Отац му се звао Јован и био је свештеник Цркве Христове, узор у својој средини, а тиме и својој породици. Мајка му се звала Евдокија. У раној младости постављен је за чтеца саборне цркве у Коринту. У осамнаестој години одлази у Јерусалим у Манастир Светог Јевтимија, гдје је примио монашки постриг.

Свети Киријак је био крупан и снажан тијелом, и такав је остао до дубоке старости и поред тешког поста и бдијења. У пустињи се годинама хранио само сировим зељем. Био је веома активан у борби за православље – изобличавајући јереси, нарочито оригенизам. За себе је говорио, да га, откако је монах, Сунце никад није видјело да једе нити да се гњеви на било кога. По уставу Светог Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку Сунца.

Свети Киријак упокојио се у 109. години, односно 557. године у Манастиру Светог Харитона у Јерусалиму, гдје је и сахрањен.

Свети Киријак Отшелник био је велики испосник и молитвеник, понос монаха тог времена, али и Православне цркве, како у времену у којем је живио тако и данас. Због његовог анђеоског лика, многи монаси узели су Светог Киријака као свог небеског заштитника и покровитеља, како би их свечев лик подстицао на молитвени подвиг.

Празник Светог Киријака – Михољдан прославља се исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и њиховим освештањем које се обавља у храму Божијем. Ако „падне“ у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а ако падне у посни дан, односно у сриједу и петак, спрема се посна трпеза. То је непокретни празник, кога понајвише славе православни на Приморју, јер је Свети Киријак, поред Светог Николе, заштитник морепловаца.