Свети Аверкије Јерапољски је био епископ у граду Јерапољу у Фригији (данашња Турска). Тај град је био пун незанбожаца, па је Аврекије давао све од себе да молитвама умилостиви Бога да поведе невјернике ка свјетлости истине.

Једном приликом је Аверкије ушао у идолски храм и полупао све лажне идоле. Гњевни незнабошци спремали су му линч. Према предању, три младића су се залетјела ка њему урлајући, у намјери да га убију, а тада је Аверкије успио да из њих изгна демоне, те су се они тог момента умирили и оздравили.

Видјевши тај призор, незнабошци су изразили своје дивљење, те се 500 њих на лицу мјеста крстило.

Временом је цијели Јерапољ примио хришћанску вјеру, захваљујући многим чудима које је Аверкије изводио. Вратио је вид слијепој мајци једног градског званичника, што је додатно учврстило вјеру тамношњег народа у хришћанство.

Када је исцијелио неког кнеза од нечистог духа, овај је хтио да му поклони десет кила злата. Светитељ не прими злато, него показа кнезу јечмени хљеб и рече: Они који се хране оваквим хљебом гледају на злато као на блато!

На трагу овог предања вјерници данас имају обичај да једу јечмени хљеб јер вјерују да ће тако боље разумјети мудре ријечи Светог Аверкија и да ће им то донијети здравље и срећу.

Видјевши много народа у мукама и болестима, Аверкије једном приликом клекну на једном мјесту и помоли се Богу, да Бог ту отвори топлу љековиту воду, како би се сви невољни ту лечили и Бога прослављали. И Бог отвори на том мјесту извор топле воде.

У старости, Аверкије је у Риму према предању исцијелио цареву кћер која је сишла с ума, те му је цар понудио обилату награду, на шта му је светац рекао: Није потребно богатство ономе ко хљеб и воду сматра царским обједом.

Христ му се неколико пута јављао. Према његовим упутствима, проповједао је Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. Умро је у Јерапољу крајем 2. вијека.