РАДИО САМ КАО асистент проф. историје Мартина Клајна на Универзитету Торонто на његовом пројекту ”Трговина робљем у свету”. За сваку регију у свету имао је бар по једног асистента. Мени је запало да истражим трговину робљем на Балкану. На пијаци робља у Дубровнику продавали су се Срби из Босне и Херцеговине, ондашњег Захумља, ретко из Рашке, Зете и Бугарске. Дошао сам до стравичних података, пише Др Радомир Батуран у свом тексту објављеном у Новостима.

Само ћу навести два документа из Дубровачког архива о продаји босанског робља од дванаестог до петнаестог вијека. А ишчитао сам море тих купопродајних уговора са пијаце робља у Дубровнику, склопљених на дубровачком суду између тамошњих трговаца и каталонских, асконских, напуљских, ђеновских и венецијанских бродовласника. Воде се у засебним регистрима на латинском, насловљеним као Documenta de servis de Patarenis, а одлуке Дубровачког вијећа о патаренима у регистру Ацта цонсилиорум де Патаренис. И то су документа фамозне историје, фамозне хипокризије. Све сама лаж о људима из Босне и Херцеговине и онда и сада. А ништа не боли као лаж у грудима.

„Тадеуш Боцо, бродовласник из Барселоне, изјављује на Дубровачком суду да је купио сестре робиње Луцију и Аницу од трговца Џива Добовића из Дубровника. Трговац Добовић изјављује на суду, са присегнутом руком на Библији, да их је купио од кнеза Берише Шарчевића из Врхбосне (Јајце, Босна – Р.Б.) као патаренске робиње.

Робиње Луција и Аница изјављују пред судијама да су рођене од оца католика и мајке католикиње заклињући се на Библији.

Ту њихову изјаву потврди дубровачки фратар Дујо Утолчић и суд их ослободи ропства. Суд им даде и писмо да могу слободно ходити и радити по Дубровачкој Републици и суседној Босни као слободне хришћанке”.

ДОКУМЕНТ ДРУГИ:

„Алипранди де Медиолано из Венеције купио је сестре Мирославу и Војиславу, кћерке Богдана Катића из Усуре (Тузла, Босна – Р.Б.) од трговца Георгија Бокшића из Дубровника.

Бокшић се заклиње на Библији да Катићи  из Усуре припадају патаренској секти.

Ропкиње присегнуше Библију и заклеше се да су рођене од оца православца и мајке православке и да не знају ни за какву секту.

Суд потврди уговор јер немаде ко да посвједочи ропкињама да су хришћанке”.

У ТО ВРИЈЕМЕ сви градови државе на Медитерану били су донијели законе да се не смију продавати хришћани као робови. У Душановом закону стоји посебан члан да се хришћани не смију продавати у робље, чак ни поклањати кћеркама и сестрама у мираз при удаји. А на дубровачкој пијаци продају се скоро све сами Срби, највише из Босне несретне, али и Захумља (данашње Херцеговине), из Далмације (данашње Хрватске), Зете (данашње Монтенегрине), Рашке (данашње Србије), Драчке (данашње Албаније) и Грчке (онда и сада), под хипокритичком назнаком фамозне историје: „патарени”.

Чак су и робови из Драча и Солуна носили српска имена: Радослав Николић и Милија Живковић и били продани као „патарени”.