Идемо у брда, на море или мања мјеста! Никако у Сплит или Шибеник

Олуја

Четврти август у Книну је већ 26 година готово исти. Тог дана се у град сјате Хрвати из свих крајева земље пјевају, пију, славе… А шта славе? Славе „Олују“. Славе несрећу Срба, људи који се и дан-данас, ма колико мало да их је, повлаче из града. Баш као злогласне 1995. године. Макар на 24 сата. Док не проде Шенлучење.

Два дана раније и на сам дан „Олује“ сви они гледају да буду невидљиви.

– Једна група Срба из Книна склања се у брда и околна села док други одлазе на море, али у мања мјеста. Никако у Сплит или Шибеник. Моја породица и ја одлазимо код пријатеља на село гдје у већини живе Срби. Тамо проводимо дан, два док се не заврши гунгула у Книну – објашњава рођена Книњанка која са супругом и дјецом већ годинама љета проводи у родном граду.

„ДА МЕ У КНИНУ НЕМА“

Да је привремена евакуација Срба из Книна неопходна и дан-данас, тачно 26 година од злогласне „Олује”, схватила је прошле године. Супруг и ја смо 4. августа поранили ујутру како бисмо се из Книна склонили на село. Стали смо само испред продавнице да купимо намирнице. Али, чим су нас пролазници угледали са српским таблицама питали су шта тражимо ту. Ми смо због тога код рођака ишли околним путем, а не кроз град. Они наше присуство схватају као провокацију. Притом, то нису Хрвати из Книна, већ Хрвати који из свих крајева земље долазе у Книн због прославе „Олује“ – наглашава средовјечна жена.

Како каже, тог дана сваки Србин пожели да га у Книну нема. Практично, не можете срести Србина на улици. Нема Срба ни на пијаци. А кафићи су пуни Хрвата од ране зоре. Зато је најразумније да се склониш на дан, два док све не прође. Можеш да дођеш касно увече или боље сутра – дан када се Книн враћа нормалном животу – истиче саговорница.

Срби се на годишњицу „Олује“ повлаче и због себе, а не само због Хрвата: Тада смо најрањивији. „Олуја“ нам је највећа рана на срцу. Тада су многи од нас изгубили све што су имали. Зато је свакоме од нас болно да сада присуствујемо слављу Хрвата. Јер они не славе ништа друго до нашу несрећу, односно дан када смо изгубили све што смо у животу стекли.

Цијели град другачије дише неколико дана уочи „Олује“.

– Нон-стоп се перу улице, сређују травњаци, лицка цјели град. Наш рођак ради у комуналном предузећу и хоће тих дана да излуди од једног те истог посла. Практично сваког дана шишају траву. Та иритантна слављеничка атмосфера просто те тгера да не присуствујеш томе – открива нам саговорница.

СТРАДАЛО 1.877 СРБА

У операцији „Олуја“ из српске Крајине протјерано је око 250.000 Срба, а документационо-информациони центар „Веритас“ у својој евиденцији има 1.877 имена Срба погинулих и несталих током и након „Олује“. Од тог броја је 1.228 или 65 процената цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, истиче се у саопштењу те невладине организације, поводом 26. годишњице „Олује“.

Међу жртвама се налази 553 односно 29 одсто жене, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од црних рекорда грађанског рата 90-их година на просторима бивше Југославије, напомиње се у саопштењу. „Веритас“ прецизира да је од укупног броја жртава до сада расветљена судбина 1.185 лица, док се на евиденцији несталих води још 692 или 37 процената лица, од чега 526 (78%) цивила, међу којима је 266 (51%) зена. Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживјело је заробљавање, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу одведено у логоре за цивиле, наводи се у саопштењу и подсећа да је Крајина „опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена“, као и да нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, па ни антифашистички споменици.

ВЕЛИЧАЊЕ УСТАШТВА

Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њој живјела. Савјет безбедности УН, осим снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера“ (Р 1009/95), није донио, ни овога пута, било какве казнене мере против агресора – указује „Веритас“.

Како додају, прослава „Олује“ из године у годину је све непримеренија.

– Умјесто да Хрватска послије поменутих судских поступака одустане од слављења „акције етничког чишћења и масовних злочина“ као двоструког државног празника (Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља), славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима – апострофира „Веритас“.

Линта: Завршни чин етничког чишћења

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да акција „олуја“ представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске. Линта је у саопштењу навео да је власт Фрање Туђмана, уз подршку западних центара моћи, протјерала више од пола милиона Срба са својих вјекових огњишта са циљем стварање Велике Хрватске или са што мање Срба.

– У Хрватској се сваког 5. августа на државном нивоу слави прогон више од 220.000 Срба са подручја Сјеверне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, а више од 2.000 српских жртава, од тога 1.200 цивила, прећуткују се, омаложавају и негирају, наводи Блиц. Хрватска је држава у којој се негирају ратни злочини над Србима, славе злочинци и рехабилитује геноцидна НДХ и усташтво што представља кршење цивилизацијских вриједности данашњег свијета – навео је Линта.