КРСНА слава је српски народно-црквени обичај гдје се у кругу породице и пријатеља обиљежава хришћански светитељ, заштитник дома и породице.

За обиљлежавање крсне славе за 20 гостију српским породицама је потребно око 430 евра, док је посна трпеза још скпља. Међутим, српски домаћин не штеди нити жали пара да угости породицу и пријатеља.

Мрсна трпеза

За припрему мрсне славе највећи издатак је, традиционално – месо. Друга ставка су сарме или пуњене паприке, те је битно нагласити да је овдје и количина битна.

Посна трпеза

Они који припремају посну трпезу, за 20 гостију морају да купе и више од 15 килограма свеже рибе. Међутим, због велике потражње у овом периоду, потребно је да се наручи риба раније. Тако они који славе Ђурђиц, који је 16. новембра, треба рибу да наруче бар три недјеље раније.

Шта је потребно за славу?

Из Српске православне цркве подсјећају да „славу чине свијећа која гори, тамјан, жито, колач и чаша вина“.

– Овај празник је у славу Бога, а у част свеца. Слави се и моли за здравље и спасење домаћина и свих гостију који дођу. Иће и пиће је само прилог празновању, то не би требало да буде суштина – објашњавају у СПЦ.

УНЕСКО

Крсна слава код Срба је јединствен обичај у свету и прво је културно добро из Србије. На УНЕСКО листи нематеријалног наслијеђа се налази од 2014. године, наводи Н портал.

Славе осим Срба празнују данашњи Македонци и Црногорци, али се среће и код католика на Јадранском приморју, али чак и муслимана.  По мишљењу руског етнолога Јастребова, то је заоставштина православног ритуала код конвертованих.

Ово је јединствена форма породичне традиције код Срба и присутна је још из периода прије христијанизације када је била везана за култ предака породице.