Да ли сте чули причу о баба Даници која је у Републици Српској Крајини живјела у једном забаченом српском селу званом Дивосело код Госпића у Лици?

Српски херој

Даница Обрадовић је била стара бака, Српкиња из Лике, која се још у младости, да би преживјела, борила против хрватских нациста и фашиста у Другом свјетском рату, а у старости је нажалост доживјела да је хрватски неонацисти закољу на кућном прагу током злочиначког „Медачког Џепа“ 09.09.1993. године. Но није им остала дужна, све до посљедњег метка била је са својим митраљезом „бровинг“ страх и трепет за хрватске агресоре и стране плаћенике који су јуришали на њено село.

Све док је могла, бака Даница је упркос својих 70 и нешто година храбро бранила, на првој линији фронта, српску нејач и цивиле од страшног непријатеља. И када је започела страшна офанзива на њено село, Дивосело, није се повукла, већ се до посљедњег метка борила против Хрвата омогућивши тако да се на десетине српских цивила спаси из страшног окружења. Тек када више није имала чиме да пуца, „храбри“ хрватски јуришници су је заклали, убјеђени да су је убили за сва времена. Но, њена храброст никада неће бити избрисана из колективног сјећања српског народа у Крајини и шире. Дивосело је сравњено са земљом, а сви браниоци су побијени. Послије дуготрајне артиљеријске припреме, која је трајала пуних шеснаест сати, хрватска војска, предвођена међународним псима рата и плаћеницима, упала је у Дивосело и друга села јужно од Госпића и побила све што се кретало. Војници Уједињених нација нису могли да виде било шта живо – ни мачку, ни пса, нити овцу! Баба Даница је преклана са својим митраљезом “бровинг“ из којег је испалила и посљедњи метак, наводи портал Видовдан.

Могу да замислим како из шипражја на ситну, дебељускасту старицу доброћудног изгледа скачу „легионари“ у црном с камом у рукама.

Нa нашим пијaцaмa видимо њене вршњaкиње кaко се жaле нa цијене купујући пaприке зa зимницу. Исти ход нa ногaмa које муче вене, исте стaрaчке пјегице нa рукaмa, исте нaочaре тaнких метaлних оквирa…

Бaбa Дaницa није имaлa привилегију дa припремa зимницу – сa својим митрaљезом, a повремено и сa минобaцaчем, онa је брaнилa злaтaсто јесење обиље пијaцa и својих исписницa које смaтрaју дa је дошaо смaк свијетa због скупих пaприкa…”Ову храбру старицу, Момо Капор је овјековјечио у у књизи “Смрт не боли“ као примјер јунаштва за будућа српска покољења.