Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Свети Сава

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Свети Сава је написао Типик по коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.

У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела „Номоканон“ (1220.) и „Синодик православља“ (1221.) постала су правни и духовни стубови српске државности.

Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.

Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева.

Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе.