Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш био је хајдук прије устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку.

Станоје Стаматовић

Убијен је на Сретење, 15. фебруара 1815. године.

Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка 1804. године, али је на његов приједлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опјевано је у народним пјесмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму, наводи Википедиа.

Први српски устанак

На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао видјевши да су се придружили и његови земљаци из Глибовца. Његово прво учешће почело је приликом освајања тврђаве Рудник. Карађорђе га је брзо заволио, Станоје га је свуда пратио и постао његова десна рука.

Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 пјешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију, подсјећа Курир.

Послије устанка Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу рајом био стално под пратњом људи Сулејман-паше Скопљака.

Турци су га убили на Сретење 15. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше, послије пропасти Хаџи-Проданове буне, искасапивши цијело његово тијело и одсјекавши му главу, у селу Баничина поред Смедеревске Паланке. У близини мјеста погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен. Главу су Турци однијели Сулејман-паши на увид, послије чега је дуго стајала окачена на ченгел испред Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са тијелом.

Постоје двије верзије приче о томе како је глава доспјела до гроба: главу је кришом ноћу скинула његова полусестра Марија из Дубоне, главу је откупила његова сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дијела Станојевог блага.

Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу. Подигли су му камену гробницу, у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила (подигнуте 1892. године), у којој су га поново сахранили 26. маја 1902. године.

Споменик је добро очуван и на њему пише:

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ војвода Рођен у Глибовцу

Погинуо 1815 год. у Бањичине

Кости пренијете и сахрањене 26. маја 1902. године.

Овај споменик је подигнут прилозима племенитих Срба.