Прегалаштвом мјештана села Чумић, за које поносно истичу да је по броју становника најбројније у Шумадији, а по површини, или атару највеће у Србији и младог директора Александра Јовановића направљено је јединствено етно- село које постоји у оквиру школе.

Етно- село је осмишљено тако да посједује све што је имала шумадијска породица у 18.вијеку- поред школе се налази и централну кућа, имају клету или вајат, мљекару, качару и амбар- плетар.

Од качара су направљене амбијенталне учионице за образовни туризам, и дјеца која овде долазе на екскурзије сликају на пањевима липа, цртају и пишу у воштаним таблицама, а ту је и пластеник гдје сама саде биљку чуваркућу и од ње касније праве сувенире.

„У сам пројект укључена је и Српска академија наука и умјетности. Пројект се зове „Проширена дјелатност сеоских основних сеоских школа као модел развоја села“. Људи из САНУ током петогодишњег периода пратиће рад овог јединственог приступа у образовању дјеце са села и од тога се креира основа за будући модел сеоске школе“, каже професор Јовановић, директор ОШ „Прота Стеван Поповић“ из села Чумић.

Сам Стеван Поповић-Прота, чија је кућа пренијета камен по камен, а потом и рестуирарана дошао је у Чумић 1792.године. Бејаху то крваве године послије Кочине буне када су Чумићанци и Шумадинци морали бјежати за Војводину која је била тада под аустроугарском влашћу.

По повратку у своје разорено село, убједили су Проту који је служио у Иригу да крене са њима- јер „нема села без цркве и попа“ како су сматрали. Тако је и подигнута најстарија школа у Србији поменуте године, која је садашњом обновом постала старија и од карловачке Гимназије, као „жива школа“ односно она у којој ђацу похађају наставу.

Све вајате, качаре и експонате, којих је овде у великом броју поклонили су сами мјештани. Неке су биле срушене, искоришћен је материјал, а на „мобу“ се направило ово јединствено мјесто, које има потенцијала и за далеко озбилније домете.

Сами планови у будућности су зато и велики. Глас о овом аутентичном пројекту прочуо се и далеко ван граница Србије. Школа Москва 1284 је заинтересована за сарадњу у виду едукативних екскурзија и размјену ђака, као и једна школа у Палестини.

„Ђацима се слиједеће године пружа јединствена могућност да за Божић обиђу гроб Исуса Христоса у Јерусалиму“, каже директор Јовановић, дубоко посвећен овом пројекту.

Иначе, он је родом из села Влакча, одакле је и Михаило Петровић први пилот у историји светске авијације који је погинуо 1912. године. Тамо Јовановић планира да подигне музеј у част првог српског пилота о чијим подвизима у оно вријеме је писао и франсуски „Монд“ и сва европска штампа.

„Шумадија је пребогата историјом која је на неки начин у 20. вијеку скрајнута из уџбеника. А која је опет неисцрпан извор који нам може помоћи у многим аспектима од практичног образовања што је у овом случају примарно, до развоја туризма“, каже Јовановић, убјеђен да се заокруживањем свих историјски важних мјеста у Шумадији, едукативно може доприњети у подизању образовања основаца на један виши пијадестал.