НЕИЗОСТАВНИ дио сваког вјенчања свакако је бидермајер.

Вјенчања су и данас истакнута и омиљена као што су била вијековима прије, баш као и свадбене традиције које настављамо да славимо.

У средњевјековној Европи била је уобичајена пракса да слободне жене прогањају младу и кидају дијелове њене хаљине који су се сматрали срећном амајлијом, остављајући је у комадићима хаљине у којој се удала.

Млада није очекивала да ће поновно носити своју вјенчаницу, а одјевни предмет се сматрао срећом за слободне жене, врста амајлије за плодност. Али, како су године пролазиле, материјали и вријеме потребно да се вјенчаница изради постајали су све скупљи, па је њихово чување постало традиционалније за жене.

Да би одвратили пажњу и спречили госте да поцјепају невјестину хаљину, бацани су предмети, од којих је један постао букет. Симболизујући плодност, букет је био јефтинија опција јер млада невхеста не би ни могла дуго да га задржи, преноси 24сата.

Овај обичај који опстаје чак и на најмодернијим свадбама. У овом обичају учествују неудате дјевојке и млада која им окренута леђима баца бидермајер. Вјерује се да ће она девојка која успе да ухвати букет, бити наредна која ће стати на „луди камен“.