Тог 6.новембра прије непуне 104 године српски војници из састава Друге српске армије под вођством Степе Степановића ослободили су Сарајево.

Слободу од окупатора граду на Миљацки донијела је Друга српска армија Војске Краљевине Србије, која је умарширала је у Сарајево, чиме је и симболично окончана четрдесетогодишња аустроугарска окупација БиХ.

На челу Тимочке бригаде из састава Друге српске армије, у град је ушао Степа Степановић, кога је дочекала маса Сарајлија. Војвода Степа Сарајеву је поклонио слободу, након четири и по вијека окупаторске владавине.

Новембра 1918. побједница из Великог рата, Србија, полагала је право на цијелу Босну и Херцеговину. Уједињењу са матицом стремило је више од 40 срезова.

Историчар Александар Костовић наглашава да српска војска у Сарајево није ушла под борбом, за разлику од јесени 1914. године, када је враћена са прилаза граду и када су се на Романији седмицама водиле битке, већ на позив нове народне власти како би одржавала ред и мир.

Он наводи да је у БиХ формирана нова, домаћа власт на челу са Народним вијећем у Сарајеву, које је имало своје представнике у Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу.

Када је ријеч о дочеку српске војске, Костовић напомиње да тај историјски моменат најбоље описује говор повјереника Народног вијећа у Сарајеву Васиља Грђића (објављен у београдским „Вечерњим новостима“ 13. новембра 1918. године), који је „Бијелим орловима овјенчаним вјенцима победе“ пожелио добродошлицу у Сарајево и БиХ.

Костовић наглашава да је тих дана постојало прилично јасно расположење и међу католичким и муслиманским становништвом да БиХ прогласи директно уједињење са Србијом.

Регент Александар Карађорђевић прогласио је прву заједничку државу Јужних Словена – Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, али и највећи дио данашње Хрватске и Словеније.

Још почетком Првог свјетског рата Краљевина Србија објавила је да су њени циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је и потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године, подсјећа РТРС.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на Крфу, гдје је 20. јула 1917. године донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године такозвани Женевски споразум. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила је 1929. године назив у Краљевина Југославија.