Ово је свједочење Јасмина Шљиве, пред истражним органима Републике Српске, које је дао годину дана послије потписивања Дејтонског споразума, у коме отворено говори о звјерствима бораца тзв. Армије БиХ над Србима који су остали у Сарајеву, те иживљавањима над женама и заробљеницима.

Према његовом свједочењу, он и Јусуф Лендо, Сувад Милић и припадници 10. Бригаде Армије БиХ, током рата су се звјерски иживљавали над женама и дјевојчицама српске националности. Многе су током монструозних силовања, гдје се смјењивало и више од 20 војника, од задобијених повреда преминуле током самог чина. Сакиб Пушкар, војно лице које је било у великој мјери одговорно за етничко чишћење Срба из Сарајева, такође је учествовао у овим звјерствима.

Шљиво, који је био припадник 10 бригаде под вођством Мушана Топаловића Цаца свједочио је о многим звјерствима које је Армија БиХ током рата чинила. Овај борац, који је био припадник Армије до 1995. године је према сопственој изјави оболио од епилепсије због чега је проглашен војно неспособним.

„Крајем фебруара 1993. године Јусуф Лендо и Сувад Милић довели су дванаест година стару дјевојчицу српске националности. Са дјевојчице је скинута сва одјећа, а Јусуф Лендо је дјетету руке везао за кревет. Он је први извршио силовање, а затим су то исто учинили Сувад Милић, Хоџа Амир, Љаљај Енвер и Кајанија Ферид. Дијете је све вријеме плакало, када је Кајанија почео да је силује, дјевојчица је умрла. Ја сам, такође, имао намјеру да учествујем у силовању али дијете је умрло. Тијело дјевојчице Јусуф Лендо је ставио у кесу за ђубре и одвезао у јаму Казани“, испричао је Шљиво.

Несрећна дјевојчица била је само једна у низу Српкиња које су силоване и мучене до смрти. У априлу исте године, Јусуф Лендо је довео Ренату Р.(19). Силовање је трајало неколико сати, када ју је двадесети војник силовао, Рената је умрла.

Према процјени Шљива, само током 1993. године, у просторијама јуришне чете, силовано је око 50-60 дјевојака и жена.

„Свим силовањима нисам присуствовао због обавеза у јединици, као и због тога што нисам увијек био позван“, рекао је Шљиво на свједочењу и описао злостављање наставнице.

„Непосредно прије силовања дјевојчице, Самир Бејтић је у просторије јуришне чете довео наставницу српскохрватског језика Недељку Л.(32). Силовало ју је око 20 до 25 припадника јуришне чете. Наставница је преживјела и данас предаје босански језик у истој школи у којој је и тада радила“, рекао је Шљиво.

Сејо Кадић Гуз заклао је Србина јер га је жена, Хрватица, оптужила да има оружје у стану. Кадић је довео и њу на „Казане“ да гледа. Ту су је „јуришници“ из 10. брдске силовали наочиглед мужа. Рођаку Зорице З. силовало је десет муслимана у Хрансом. Како је испричала, прије тога су је убацили у буре хладне воде да оперу „влашки шмек“.

Позната је и прича о силовању дјевојке Јагоде Ј.(19) коју су убили браћа Зорнић. На несрећну дјевојку су нанизали гуме, запалили их и пустили да се котрља на опште весеље Алијиних „ратника“.

Поред имена која је Шљиво навео у својим свједочењима, име Сакиб Пушкар посебно се истиче када је у питању етничко чишћење Сарајева, као и бројна силовања жена и дјеце. Пушкар се са комадантом друге брдске бригаде договорао да му доставља поруке са именима и адресама Срба са општине Стари град.

Многа смакнућа Срба вршена су углавном по дојавама Пушкар Сакиба. Пушкар се сматра одговорним за смрт брачног пара Драшковић, Милене и Васе. Драшковићи су били у свађи са комшиницом што је Сакиб сазнао. Сви су доведени на „Казане“ гдје је Васа Драшковић натеран да силује комшиницу, „да се измире“, наводи портал Источно Сарајево. Након тога су старије жене приморали да се грле, љубе, док су их ударали лопатама. На крају, Васо, Милена и комшиница су побијени крамповима и бачени у јаму.