Тог маја 1992. на ВМА допремана су и угљенисана тијела војника из Тузланске колоне, а оно сахрањено под шифром НН-С-257, идентификовано је помоћу кључа од стана, нађеног крај њега!

Трагична судбина Ненада Савића с Новог Београда, који је с непуних 20 љета, као регрут ЈНА, ни крив ни дужан, као и сви остали из те Тузланске колоне, мучки убијен и запаљен на Малчанској цести, и 30 година касније потреса. Исповијест мајке Драгане Цице Савић већ смо објавили, а сада преносимо свједочење Луке Николића, човјека с ВМА који је у књизи „Систематски злочини за етничко чишћење тузланских Срба“, десеторице аутора, испричао мучну причу о случају НН-С-257.

– Веома је карактеристично како је идентификован војник Ненад Савић. На ВМА допремљен је као непознат и непрепознатљив јер је изгорио. Изгорјеле су и све његове ствари. Остао је само свежањ кључева које ватра није успјела да уништи. Приликом обдукције тијело је фотографисано, али је од тога била слаба вајда. Послије неколико дана сахрањен је на гробљу Лешћу као НН-С-257 – испричао је Николић.

Послије дужег времена на ВМА долази једна жена с две комшинице и каже: „Нестао ми је син…“

– У разговору сам сазнао да је чинила све да га нађе. Плаћала је неке људе који су ишли у Славонски Брод, јер јој је неко рекао да су га Хрвати пребацили тамо. Онда је платила неког муслимана, који је потом, наводно, прекопао седам гробова, али га ни у једном није нашао. Сматрала је да је њен син још жив – прича Николић, који није могао о Ненаду да се распита у његовој јединици јер је већ била расформирана.

Кључна ствар у рјешавању случаја били су кључеви! Мајка је рекла да је Ненад био возач, те да је, кад је недавно долазио на одсуство, са собом носио „бош“ кључеве од камиона, којима је стално звецкао. Знао је Николић да у коверти, међу личним стварима једног страдалника, има свежањ кључева с два „боша“.

– Показао сам јој нагорјеле кључеве. Извадила је свој кључ од стана и почела да га пореди са оним на привеску. – пише Николић.

Одлучио је да с љекарима Хитне помоћи крену у стан.

– Брава је крцнула. Врата стана Савића су се отворила. Врисак мајке до неба, и јаук који доживотно остаје у уху. Ненад је ексхумиран с гробља Лешће и под својим именом сахрањен на Новом бежанијском гробљу – написао је Николић, објавио је Курир.

А мајка сада два гроба обилази на Бежанији. Супруг и отац Радојко Раде преминуо је прије неколико мјесеци… Правду за сина није дочекао, као што неће нико од најмање 54 војника ЈНА, колико их је у књизи побројано, а који су убијени у Тузланској колони. То је још један злочин без казне…