Хиљаде демонстраната на улицама Београда тог 27. марта 1941. године узвикивало је „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Југославија је тако заувијек напустила политику приближавања Хитлеру и одабрала много тежи, али у очима грађана исправнији пут – онај који је неизбјежно водио у рат који је већ пламтио широм Европе. Оно што много људи ни данас не зна је то да је бијес који је тог дана избио на улицама престонице био „подпомогнут“ британском пропагандом.

Београд

Прије 27. марта, притисак на југословенског кнеза намјесника Павла Карађорђевића да се придружи једној од страна био је огроман. Када је покушао да Југославију приближи Њемачкој и њеним савезницима велики број Београђана је изашао на улице да се побуни против одлуке.

Војни пуч 27. марта 1941. је извела завјереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем.

Чим се сазнало за пуч, улице су испуњене масом свијета. Пјеване су патриотске пјесме и узвикиване пароле против Хитлера и Мусолинија. Најчешће се могло чути: “Живио Краљ Петар ИИ” и “Доле влада”.

– Београд је изгледао као једна кошница пчела – записали су страни извјештачи који су се ток дана у великом броју могли видети у престоници.

Ваља поменути још и ово – иако се тог дана на улицама нашло неколико стотина хиљада бијесних демонстраната, протести су прошли без инцидената. Није било жртава, а сломљен је само један излог – њемачке туристичке агенције.

Гдје су у свему томе били Британци?

О томе да ли је пуч заиста спонтано отпочео и која је улога Британаца у догађањима 27. марта и данас се расправља. Већина историчара се слаже да је утицај свакако постојао.

Хронологија догађаја:

– 25. марта предсједник владе Драгиша Цветковић и потпредсједник Влатко Мачек потписују протокол о сарадњи Југославије и Тројног пакта

– 27. марта одржане су масовне демонстрације и изведен војни пуч

– 5/6. априла почиње њемачка офанзива на Југославију (шифровани назив “Директива 25”), када је бомбардован и Београд

– 10. априла Нијемци улазе у Загреб, а на југу и југоистоку земље њихов продор из Бугарске изазива расуло југословенских трупа

– 13. априла Нијемци пробијају посљедњу линију одбране Београда и освајају престоницу

– 17. априла Хитлерове трупе и њихови савезници завршавају операције, а Југославија капитулира

Након пада Француске, Британија је водила жестоку анти-њемачку агитацију у преосталим неокупираним земљама Европе. У Југославији, велики дио политичке елите је био про-Британски орјентисан, због савезништва у Првом свјетском рату и Британија је и те како знала да то искористи.

Преко, у Југославији веома слушаног, Радија слободних нација 26. марта, у сам освит пуча, емитован је запаљив говор Леополда Емерија, министра за Индију, који је народима Југославије поручио да југословенска влада не може полагати право на то да једним својим потписом “отпише част и независност 16 милиона Југословена“.

У изазивању пуча, Британци су рачунали и са традиционалним темпераментом Срба. Остало је записано да је британској Служби за специјалне операције — СОЕ о потпомагању пуча у Београду помогла и представа коју је у својој историји о Србима, првој на енглеском језику, оставио Херолд Темпрели.

– Срби су у стању да свом владару опросте многе недостатке, али не и недостатак патриотизма. Владар кога Срби оптуже за непатриотизам, прије или касније, бива натјеран на абдикацију или убијен – записао је Темпрели.

Након тога, Британци су знали да је то “карта” на коју је потребно играти јер је кнеза Павла, који је пристао на споразум са нацистима, за “непатриотизам” најлакше оптужити.

Због јаких веза између Англиканске и Српске православне цркве, британска влада је могла утицати и на званичан став Српске православне цркве и патријарха Гаврила да иступи и подржи пучисте што се 27. марта и догодило.

Дан када је “Србија изабрала рат и пронашла своју душу”?

Нигдје у свијету није забиљежен овакав протест против фажизма, а вијести о њему убрзо су се прошириле и готово све нације оставиле у невјерици. Окретање Југославије савезницама значило је отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено “трошити снагу”. Напад који је услиједио на Југославију већ у априлу по оцјени историчара одложио је рат са СССР-ом.

Остало је забиљежено да се тог 27. марта у Британском посланству у Београду точио шампањац и славило. Демонстрације су овјековечили београдски сниматељи Андра Глишић и Зарије Ђокић, а једна копија је одмах послата у Лондон.

На вијест о успјешно изведеном пучу британски премијер Винстон Черчил је изјавио: “Рано јутрос југословенска нација пронашла је своју душу”.

Епилог – смјена намјесника кнеза Павла Карађорђевића и владе Цветковић-Мачек, отклон од Хитлеровог Тројног пакта и улазак Југославије у рат који ће потрајати наредне 4 године.