Велики научник српског поријекла Никола Тесла је у једину посјету Београду допутовао 1. јуна 1892, а сљедећег дана га је, са министром просвјете Андром Митровићем, свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић. У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Током боравка у Београду он је посјетио и Народни музеј и Велику школу (односно Универзитет), гдје се обратио студентима и професорима, а са физичарем Ђорђем Станојевићем, заслужним за почетке електрификације Србије, разговарао је о започетој градњи електричне централе у Београду.

“Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету”, рекао је Тесла обраћајући се студентима.

Недалеко од данашње Мостарске петље, на Топчидерском брду, највероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част. Између осталих, том приликом поздравио га је и велики српски пјесник, љекар Јован Јовановић Змај, прочитавши пјесму добродошлице Тесли.

Тесла је иначе био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески.

Не знам шта је, је л`суштина, Ил`то чини само мис`о- Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрис`о.

На сто жице спроводнице, Електрика јури сиром, ваздухом ће бити споја (послије можда и етиром)

-Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу-сину, Најсвежији лист му трепну па одлети у даљину.

Ти нам, Тесла, ти врлице, Оде летом јаче струје У далеку Колумбију, да ти муње колумбује.

И ти, Тесла, у којем се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље, Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му, Сисни дојку, сисни врли. Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан Рукујућ`се с српском диком И открива срце своје Пред Србином велебником.

Но ти мораш опет натраг -Састанак нам кратко траје- Ал`топлоту носи собом Братинског загрљаја.

Остварена ј`мис`о твоја Мис`о дивна и голема: Међу нам`биће веза, А даљина нема, нема.

Разумеће листак свези Сваку жилу свога стабла, (Електрика насих срца) И без жица и без кабла.

Никола Тесла, ганут пјесмом скочио је и са сузама у очима пољубио пјесникову руку. Многи су тада заплакали.

„Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“, рекао је тада Тесла Змају.

По повратку у Америку, Тесла се са страшћу бацио на превођење Змајевих пјесама и почео да пише о српској историји. Тако је настао и Теслин есеј из 1897. године о горкој судбини српског народа, у коме Тесла користи и Змајеве стихове и мисли заједно са својим интерпретацијама косовске и покосовске трагедије српског народа, наводи портал Авантарт.

Теслини преводи пјесама објављени су у чувеном америчком часопису „Век” (Тхе Центурy Магазине).

У истом је магазину изашао и Теслин текст посвећен Јовану Јовановићу Змају, у коме је Тесла америчким читаоцима донио детаљну биографију великог пјесника и открио до тада неке непознате детаље који се тичу почетака Змајевог књижевног рада.

Захваљујући Николи Тесли, Змај је постао први српски књижевник који је преведен и објављен у САД.