Доживотни предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито био је почасни каноник поглавара Римокатоличке цркве – Папе, а сахрањен је као припадник тајног ватиканског реда пилигринских фратара, поклоника Свете Госпе Фатимске.

ТИТО ЈЕ БИО МАСОН ВАТИKАНА

Ова вијест дуго се скривала и била је највећа тајна како Ватикана, тако и СФРЈ, а коначно је угледала свјетлост дана.

Према наводима Италијанских медија жеља Јосипа Броза Тита била је да умре у католичком дијелу Југославије, што се и обистинило, јер је преминуо у Љубљани, а тамо су му у највећој тајности пилигрински фратри одржали посмртни обред прије него што је тијело пребачено у Београд.

Ове шокантне тврдње изнијело је неколико аутора у књигама и публикацијама које су објављиване углавном у српској дијаспори током постојања СФРЈ.

Годинама касније, испоставило се да су оне нешто више од пуке теорије завјере с обзиром на то да су у историјским архивама пронађена разна документа о тајним контактима Тита и ватиканских емисара, за које нису знали чак ни највиши руководиоци тадашње Југославије, нити њене дипломате у Риму.

За иницијацију Јосипа Броза у тајно друштво, које је имало огроман утицај у Ватикану, заслужан је, кажу исти извори, фратар Kрунослав Драгановић, близак сарадник Анте Павелића.

Драгановић је послије рата био један од главних организатора пацовских канала којима су најозлоглашенији усташки злочинци пребацивани на сигурно, у Јужну Америку, наводи портал Видовдан.

Ипак, Брозов режим му је дозволио да се 1967. врати у Југославију, гдjе је мирно живио у Сарајеву све до смрти 1983 године. Сметњу томе није представљала ни чињеница да је чувени ловац на нацисте Симон Визентал у више наврата говорио о Драгановићу и чак послао захтjев да га лично саслуша, што му никад није омогућено.

Мистерија Драгановићевог повратка у Југославију постаје много јаснија када се повеже са његовом кључном улогом у прикључењу Тита пилигринским фратрима, а посебно са тајном дипломатијом која је цвjетала између Тита и Ватикана.

Судећи по архивима и сачуваним депешама које је београдски публициста Пеђа Радосављевић истраживао и приказао у књизи “Односи између Југославије и Свете столице 1963-1978”, интензивна тајна дипломатија одигравала се у тих 15 година. Претпоставља се да се у том периоду Броз више пута састао са папом Павлом 6., али је једини званично забиљежен сусрет био онај од 29. марта 1971, годину дана након званичног успостављања дипломатских односа прекинутих 1952. године.