Легендарни хајдук Вељко Петровић погинуо је 1813. године.

Да се свакога дана пише о скрајнутим српским јунацима не би била довољна година да се сви наброје. Ово је прича о мало познатим детаљима из живота чувеног хајдука.

Хајдук Вељко се, прво, нарочито истакао у бици код Варварина. Године 1811. бива послат у Неготин, и постаје крајински војвода.

И за живота, као и послије смрти био је јунак кога су сви поштовали. Био је, прво, ожењен Маријом, најмлађом сестром, по мајци, Станоја Главаша. Историја казује и да она није могла да поднесе његов хајдучки живот, те се се разишли.

Друга жена била му је Чучук Стана из околине Неготина.

Постоје многе приче да се Стана са њим борила против Турака, да је бранила Неготин и „да је чак четири ране у тим борбама задобила“, подсјећа Курир.

Такође, мало је позната и чињеница да је имао коња по имену Кушља.

Остале су запамћене његове речи:

„Главу дајем, Крајину не дајем!“

Вук Стефановић Караџић је о Хајдук – Вељку Петровићу, између осталог, написао:„ По срцу је и по тјелесном јунаштву био први не, само, у Србији, него се може, слободно, рећи и у цијелој Европи свог свуд ратног времена. У вријеме Ахила и Милоша Обилића, он би, заиста, њихов друг био, а у његово вријеме, бог зна би ли се они могли с њим упоредити.