Због повољног географског и транспортног положаја у граду на Ђетињи, давне 1928. године започела је са радом прва приватна фабрика муниције на Балкану. Угледни словеначки пушкар Јакоб Пошингер откупо је Пушкару Крањ и своје погоне преселио у Крчагово. У вихору Другог свјетског рата, кад су партизански одреди ушли у Ужице, погоне фабрике премјестили су у центар града у подземне трезоре Народне краљевине Југославије.

„Фабрика је имала огроман значај у снабдијевању војних јединица. За два мјесеца овдје је направљено 21.000 пушака, око 2.700 пушчаних метака и све то се слало партизанским одредима како по Србији, тако и у Босну и Санџак”, рекао је за РИНУ историчар, Немања Обрадовић.

У десном тунелу трезора били су смјештени муницијско одјељење и алатница. Леви дио представљао је цивилно склониште, у ком су се Ужичани штитили од њемачких бомбардовања, а у попречни тунел одлагано је оружје које није отишло на фронт. Управо ту, 22. новембра 1941. године дошло је до стравичне експлозије у којој је страдало 120 људи.

„Погинули су сви радници из друге смјене и цивили који су се у том тренутку задесили у склоништу. Нико није преживио. Дуго се мислило да је до ове страховите експлозије дошло због шпијунске саботаже и да је један четнички војвода у фабрику поставио динамит. Међутим, то никада није доказано. Данас се све чешће претпоставља да су услови у самом тунелу и велика влага довели до ове несреће“, каже Обрадовић.

Ову експлозију, како тврде историчари, за длаку је избјегао и врховни командант партизана, Јосип Броз Тито који је из фабрике изашао неколико минута прије саме несреће.

Његов штаб, који се налазио поред, одмах је премјештен, а фабрика је након експлозије престала да постоји, јер већ 29. новембра Нијемци су ушли у Ужице.

Када је Ужице ослобођено, крајем 1944. године обновљен је предратни рад, а фабрика је назавана „Први партизан“. Опстала је и до данас кад постоји као намјенска, свјетски призната фабрика, са повећаном производњом и извозом.