Нигдје у медијима нећете пронаћи злочине и пријетње којима су били изложени Срби у великим градовима Републике Хрватске крајем 80-тих и почетком 90-тих. Срби из Загреба, Сплита, Задра, Шибеника, Ријеке, Осијека су проживљавали прави пакао од пријетњи, насиља, потписивања изјава лојалности Туђмановом режиму, отпуштања са посла, неисплаћивања пензија, подметања експлозива у куће, локале… Они су као и 45 година прије тога, сматрани за уљезе и непријатеље по аутоматизму које је требало одстранити. Зато се ми сјећамо и Срба из највећих градова Републике Хрватске који су непосредно пред и на самом почетку рата убијани, пребијани и протјеривани. Можда и најдрастичнији и најпознатији случај је убиство српске породице Зец које се догодило 07. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу.

Убиство породице Зец

Убиство српске породице Зец извршили су припадници специјалне јединице МУП-а Републике Хрватске, такозвани ”мерчеповци”, предвођени Синишом Римцем. Ти хрватски ”припадници МУП-а” и у овом случају (као и у случају Борова села 2. маја 1991. године) су заправо били обични криминалци, којима је Туђман подијелио полицијске значке како би изазвали сукобе и рат.

Пријетње имућној породици Зец (отац Михајло се успјешно бавио прерадом меса) су од стране хрватских ултрадесничара почеле још прије распада СФРЈ. Сметало им је само то што су Срби и Православци, иако је супруга Марија поријеклом Хрватица, али је сматрана за Српкињу пошто се удала за омраженог Православца.

Убијени су отац Михајло, мајка Марија и старија ћерка Александра. Злочин су преживјела дјеца Душан и Гордана, која су се те ноћи сакрила у породичној кући, у загребачкој Пољаничкој улици.

Убице никада нису одговарале, упркос томе што су признале злочин неколико дана касније пред истражним судијом. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката.

На фотографији се налази породица Зец, отац Михајло и мајка Марија и најстарија ћерка једанаестогодишња Александра, који су убијени 7. децембра 1991. године, као и млађи син Душан и ћерка Гордана који су преживјели злочин и данас имају своје породице и живе у Бања Луци.

Извор: Српска историја