Санкције појединцима ништа добро не доносе, а бројни су примјери за то у свијету, оцијенили су посланици у Европском парламенту Тијери Маријани и Ерве Живен за емисију Актуелно РТРС-а.

Тијери Маријани и Ерве Живен

Санкцијама се, кажу, противе јер су нелегитимне, формално незаконите, косе се са међународним правом и као такве су контрапродуктивне.

Живен каже да се врло јасно противи једностраним одредбама које омогућавају „хипермоћницима“ или ономе што је од њих остало, да одлучују о санкцијама, било да су оне личне или колективне природе, на потпуно једностран начин, без икаквих преговора са својим савезницима.

Маријани каже да санкције служе томе да се јавно упре прстом у земљу или личности које једноставно бране своје идеје.

– Видио сам санкције прописане /српском члану Предсједништва БиХ/ Милораду Додику. Насмијало ме је то. Знате, Ерве Живен и ја, ми смо једни од оних којима је такве санкције увела Украјина. Па слушајте, и нама је „одузета“ наша имовина, наша добра, наше куће у Украјина. За нас је то било „трауматично“ – истиче Маријани.

Маријани каже да су, нажалост, у наративу који се ствара у већини западноевропских земаља, Срби ти који су „лоши“, те да би по том наративу Дејтонски споразум мора да буде модификован како би се дало више простора другим конститутивним групама у БиХ, које су „добре“.

– Са наше стране, ми се не слажемо са овим наративом који нам се чини историјски погрешан и који нам дјелује као политичка клопка, али то је нажалост ситуација у којој се налази већина грађана западне Европе када размишљају о БиХ и уопште о Балкану. Морате схватити и то да су у Европском парламенту сви они који бране идеју нације и одбране националних идентитета, аутоматски демонизовани, без обзира на то о којој земљи је ријеч.  Стога, наравно да сте ви у овом тренутку демонизовани – рекао је он.

Маријани је навео да је гледиште о Републици Српској у Европском парламенту потпуно искривљено, те да су се он и Живен посјетом Српској увјерили у одлучност њених званичника да одбране мир и Дејтонски споразум, те чињеницу да се српски идентитет не може разводнити у једној цјелини у којој би на крају нестало нације.

– Дакле, то је борба која у овом тренутку постоји и у Европском парламенту. Видите сасвим добро какав је став Европског парламента према Мађарској. Добро видите какав је однос Европског парламента према Пољској. Укратко, према свим онима  који су слични нама у Француској – рекао је Маријани.

Живен је истакао да се Европска унија значајно удаљава од саме Европе, јер не признаје да један дио европских вриједности и европског идентитета чине и бивша Југославија, Пољска, Мађарска и друге земље које су чувари тих вриједности и идентитета на исти начин и са истим легитимитетом као Француска, Њемачка или друге државе западне Европе.

– Са наше стране, ми сматрамо да је та борба коју води низ земаља – Пољска, Мађарска, али и Румунија, Словенија, а наравно и Србија, темељ једне нове будућности. Вјерујемо да неће бити Европске заједнице ако она не буде заједница нација која поштује различитост народа и уважава капацитете народа да одлучују о својој судбини. Другим ријечима, кључна ријеч Европе  на којој ми желимо да та заједница буде заснована је децентрализација – нагласио је Живен.

Он је додао да грађани Републике Српске треба сами да одлучују и управљају оним што им припада.

– И управо смо се у том смислу разумјели током разговора са Додиком. Све оно што је боље урадити на неком вишем нивоу, на примјер на нивоу Европске уније, зашто да не, али под контролом грађана и уз поштовање уставног идентитета сваког народа. Ово је наша визија Европске уније и мислимо да је то и једина визија будућности за Европу – рекао је Живен.