20/07/2022

Спектакуларна акција спасавања уз пуцњаву, братски загрљај на носачу хеликоптера и стисак руке, а онда и плач пилота Скота О Грејдија на конференцији за медије, наишао је на различите реакције, а прича, иако се десила давно је и даље актуелна, посебно у Србији.
О том догађају снимљена су два документарца, играни филм (није препоручљив за гледање) и написане две књиге и гомила чланка, у којима је главни актер Скот О Грејди био херој, кукавица или само срећник, који је захваљујући необучености трагача избјегао хапшење и цјенкање за слободу, за разлику од његових колега Француза, који су допали казамата, када је сјевнула игла и сурвала Мираж 2000К на Палама крајем августа исте године.
Увод у обарање
Крајем маја 1995. године НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. денy флигхт) на ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донијете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске.
Због тога је командант Главног штаба ВРС наредио команданту В и ПВО ВРС да дејствује по авијацији НАТО.
Снаге српске ПВО већ су биле дуже вријеме у заседама на ширем подручју Бања Луке и Босанске крајине, гдје су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу БиХ.
Током операције, НАТО ловци Ф -16Ц летјели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање АН/АЛQ-131 над подручјем Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије.
Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155, ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ, била је у засједи на положајима између Санског Моста и Кључа.
Током ноћи између 29. и 30. маја, батерија је извршила марш и посјела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила засједу за долазеће авионе.
Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавјештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја. Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.
Како је изгледало обарање о Грејдија
Пар ловаца који су тог поподнева 2.јуна летјели чинили су пилоти: Скот В. О`Грејди (кодно име Басхер 52) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Басхер 51). О Грејди и Рајт су дјеловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авиано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног дјеловања. По примјећивању летјелица укључен је осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар.
У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено послије 3-4 секунде. Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену промјенила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 км укључила је антену осматрачког радара. На 20 км откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен на 18 км. Гађање је извршено са две ракете. Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км.
Послије експлозије бојеве главе прве ракете циљ се располовио, а друга ракета је погодила један од дијелова авиона.
Остаци авиона су пали на две локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.
Пилот се успио да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупина авиона.
Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала. У току ноћи је батерија је премјештена са мјеста гдје се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од места деловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.
Српски „кубаши“ остали анонимни
Док је О Грејди убирао помало горку медијску славу, борбена послуга батерије која је оборила први амерички авион на Балкану је остала у сјенци анонимности, јер у општем лудилу, али и деценијама касније никога није интересовала чињеница да су у нашој војсци постојали веома способни и увјежбани појединци и јединице, школовани и обучавани за одбрану СФРЈ који су доказали своје способности против тада најмоћније и најспособније ваздухопловне силе!?
Са друге стране обарање америчког авиона и пилота О Грејдија од стране ракетног система „КУБ“ имало је снажан одраз на процедуру америчког ваздухопловства у ваздушним операцијама које су слиједиле у наредним годинама и деценијама. Американци су значајно вријеме посветили изучавању ракетног система 2К12 „Куб“, тактици употребе и мјерама за онеспособљавања. Авиони због ракетног система КУБ нису више смјели да улазе у зону дејства без подршке авијације за неутралисање ПВО. Уведени су били стриктни доњи лимити висине за летове над српском територијом, подсјећа Курир.
Док су они проучавали КУБ промакао им је ракетни систем „С-125 Нева“ (сматрали су га застарјелим и неупотребљивим), који је иронијом судбине оборио исто Ф-16, али 2. маја 1999. који је пао у селу Накучани код Шапца, а припадао је истој ескадрили у којој је летио О Грејди, само за командама је био бивши генерал америчке авијације Дејвид Годфејн, који је спасен у највећем Холивудском стилу уз пуцњаву, па није морао да једе бубе и пије кишницу ко О Грејди, па је ваљда и зато догоурао до генералског чина, али је ипак Грејди тај који је постао чиновник Пентагона.
09/03/2026