28/06/2022
Крунослав Иванковић рођен је у Шиду 1964. године. Током НАТО агресије обављао је дужност командира чете у 125. моторизованој бригади Војске Србије, као капетан прве класе.
Страдао је 14. априла у рејону карауле Кошаре, одбијањем напада терориста, док је извлачио мртвог друга Негића.
Како се десила погибија Иванковића и које су биле његове посљедње ријечи када га је погодио снајперски метак свједочио је раније за медије војник Саша Јовић.
– Крунослав Иванковић се налазио са моје лијеве стране, имао је заклон једне велике букве, Негић је био испред мене иза једне друге букве која је била откинута на пола, Неџмедин се налазио са моје полудесне стране заједно са Данилом Војводићем, добровољцем који је, на жалост, међу првим погинуо.
Негић је кренуо да пренесе “руп 12”, ухватио је чистину и тада га је погодио први метак у лијеву потколеницу. Кренуо сам Негића да извлачим у цик цак. Потом за вријеме док сам ја сакривао муницију у грање, Бранислав се извлачио сам навише и када сам га стигао питао сам га како је. Рекао је да је погођен још једном у лијеву бутину. Рекао сам издржи још мало, још десетак метара и биће ок. Чуо се јак пуцањ, Бранислав се стегао и рекао: “Шуре, готов сам”.
Након тога Круна је пришао и рекао да идемо, на шта сам му одговорио да је Негић готов. Рекао је да га оставим, јер се за мртву главу не губи живот, а одговорио сам му да нећу да га оставим, већ хоћу да га извучем, јер сам због њега и дошао овдје. Зачуо се опет пуцањ и онда је капетан погођен, подсјећа Курир.
Само је рекао: “Јао мајко, јао дјецо моја”. Онда смо га водник Стеф и ја извукли, а послије је било касно да се вратим по Негића пошто су шиптарски терористи пустили керове на нас – препричао је Јовић.
Слободан Милошевић одликовао је Крунослава Иванковића Орденом за заслуге у областима одбране и безбједности првог степена.
09/03/2026
