07/02/2022

Јован Цвијић
Те 1884. године уписује географију на Великој школи. Током година које су услиједиле Јован Цвијић је поставио основе српској географији. Путовао је Балканским полуострвом о чему је написао и докторску дисертацију. Постаће предсједник Српске краљевске академије и професор и ректор Београдског универзитета.
Цвијићева велика страст – путовања резултираће новим достигнућима и знањима. Поред географије, бавио се и геолошким, историјским, антрополошким и етнографским проучавањима области које је обилазио. Из ових путовања настаће више стотина научних радова. Покренуће и часопис Преглед географије, а касније и Српско географско друштво.
Како је волио да каже: „учио је географију ногама“. У тим приликама посебно му је задовољство представљало проучавање Срба као народа за који је тврдио да има најјачу националну свијест на Балкану. Временом се истиче као велики познавалац Балканаца уопште, а посебно врста карактера наших народа. Бавио се и манама и врлинама становника ових крајева са посебним освртом на лоше моралне особине. Наводио је да су пакост, злоба, површност и слаба воља највећи непријатељи људског рода и да штете како човјеку тако и науци.
Јован Цвијић не заборавља да истакне да од науке зависи комплетан напредак човјечанства. О раду и научном стварању записао је сљедеће:
„Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго, кадшто и непрекидно мислити, док се нађу рјешења. Има свијетлих часова, нарочито свијетлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе рјешење питања, или се смисле планови научног рада. То доба духовне луцидности и креативности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталној тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато да се честито утроши”.
И по питању школства у земљи Цвијић је имао занимљиво становиште. Говорио је: „Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вриједност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и напослијетку да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа“, наводи портал Опанак.
По њему је гимназијско образовање требало да траје 7, умјесто 8 година. Као разлог за то наводио је да млади треба што прије да се позабаве самосталним радом.
Велики српски географ умро је 1927. у Београду. Једно од највећих признања које му је захвална Србија додјелила је медаља са његовим именом, чиме је ушао у ред бесмртника са ових простора заједно са Вуком Караџићем и Николом Теслом.
07/12/2025
10/11/2024