Још је непознато ко ће презентовати извјештај Кристијана Шмита који је, занемарујући чињеницу да нема сагласност Савјета безбједности УН, ипак упутио документ гдје оптужује српски и хрватски народ за актуелне проблеме у БиХ. Да би демантовала његове нетачне наводе, Република Српска послала је своју верзију документа.

Парадоксално, са нападима странаца трају и они из Сарајева. Тако је предсједавајући Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић поново повукао паралелу између Украјине и БиХ, а за дестабилизацију окривио Русију, на шта му је српски члан Милорад Додик одговорио – муслимани и западне амбасаде су ти који дестабилизују БиХ.

Осим Шмита који на своју руку шаље извјештај и етикетира Србе, али и Хрвате, оркестрираном нападу придружили су се и бошњачки политичари. Посљедњи у низу је предсједавајући Предсједништва Шефик Џаферовић који уочи сједнице, али и Дана побједе над фашизмом шокира јавност запаљивим порукама.

Упире прст у Русију оптужујући је за дестабилизацију БиХ, а холандским медијима призоре из Украјине пореди са онима који су се могли видјети, како каже, у БиХ прије три деценије.

Српски члан Предсједништва Милорад Додик јасан – БиХ дестабилизују муслимани помогнути с неколико западних амбасада.

– Све друго је плод фантазије Шефика Џаферовића који се, ничим изазван, нашао у темама из високе политике, не знајући ништа друго него да се улагује западном дијелу међународне заједнице. Прије тога би, на примјер, могао да одговори колико муџахедина је лично контролисао у грађанском рату у БиХ и колико злочина су направили, а онда да остави свијету да просуди како је могуће да је неко с таквом биографијом уопште на слободи. То што је у Предсједништву БиХ доказ је ненормалности у којој егзистира БиХ – рекао је Додик.

Џаферовића из БОРС подсјећају да рат у БиХ није изазвао српски народ који је прихватио понуђена рјешења 1992. године, додајући да се бошњачки представници нису латили пера, већ оружја.

– У деликатним међунаордним околностима које тренутно владају у свијету заиста је тешко коментарисати, говорити и стати на једну или на другу страну. Мислим да господин Џаферовић често прави одређене излете који нису на добробит ниједног народа у БиХ и Републици Српској. Правити аналогију између Украјине и БиХ заиста је нетактично и не приличи једном државнику који се налази у тројном саставу Предсједнитшва БиХ – изјавио је Александар Савић, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске.

Да је бошњачки члан Предсједништва тај који представља пријетњу по БиХ сматра и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине Ненад Стевандић. За Срну каже да је ријеч о антидејтонским изјавама које нису у интересу мира и суживота грађана.

– Оно што је створило Републику Српску нимало не личи на оно што је данас у Украјини, јер је од 2014. до 2022. године било уништавање људи и имовине, убијање дјеце и цивила, на које нико није реаговао. Неупоредиви су сукоби у Украјини са Републиком Српском и БиХ, јер су Украјина и Русија земље које граниче и имају стогодишње нерјешене ствари, а БиХ без Републике Српске не постоји. Дејтон је ово описао као трагичан сукоб – истакао је Стевандић.

И не само да бошњачка елита не чује или не жели да чује поруке српских званичника да карактер сукоба није исти, да је у БиХ био грађански рат, а да је Украјина колетарална штета у сукобу великих, то очигледно не допире ни до Кристијана Шмита.

Иако је послао извјештај Савјету безбједности остаје непознаница шта ће се с тим извјештајем десити будући да Шмит нема легитимитет и легалитет ове међународне институције. На Шмитове писаније на вријеме је реаговала Влада Републике Српске, па су уочи сједнице на адресу Савјета безбједности упућена два извјештаја.

– Кристијан Шмит је грађанин у БиХ кога је послала његова држава да овдје покуша да нешто уради, али он није добио верификацију СБ, дакле није изабран по процедури избора високих предстаника како су бирани претходни и зато га Република Српска не прихвата – рекао је Петар Ђокић, предсједник Социјалистичке партије.

У новембру прошле године Русија и Кина спријечиле су обраћање Кристијана Шмита у Савјету безбједности УН, па је кључно питање, да ли ће двије свјетске силе у сриједу учинити исто? Неизвјесно је тако хоће ли Шмитови напори приликом састављања извјештаја бити узалудни, те ко ће евентуално говорити у његово име. Са друге стране, познато је да ће предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија службено боравити у Њујорку, а осим учешћа на сједници, предвиђен је и низ билатералних састанака.