Мало је странаца који су били тако привржени Србији као што је то био Ђорђе Вајферт.

Ђорђе Вајферт

Иронично, овај Нијемац постао је први српски банкар, гувернер, власник највеће пивнице у тадашњој Србији и оснивач чак десет рудника. Ријеч је била и о истакнутом члан масонске ложе, а управо иза овог Вајфертовог ангажовања остала је забиљежена и сљедећа ангедота.

Вајферт је 9. маја 1912. године уздигнут на 33. степен и био је први Велики мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца – „Југославија“. За вријеме њега, у Београду је одржан Свјетски конгрес масона 1926. године, а управо из тог периода остала је забиљежена и једна анегдота, наводи Историјски забавник.

Наиме, свјетском конгресу претходили су бурни преговори око мјеста одржавања.

Наиме, једна од главих тачака овог сусрета масона из цијелог свијета била је идеја о измирењу са масонима из Њемачке. Мишљење већине ложа било је да германска браћа нису учинила довољно да спријече Први свјетски рат који је гурнуо свијет у до тада незапамћења разарања и страдања.

Њемачка делегација је чинила све да се конгрес одржи у неком њемачком граду – Бечу, Берлину или Минхену, а никако не у Београду – пријестоници државе која је прва нападнута у рату.

Притисак је вршен и на Ђорђа Вајферта. Прича каже да је славног индустријалца на једном од преговора један млађи брат питао како он, рођени Нијемац, поријеклом из доње Аустрије, може гласати за Београд, прије него за неки њемачки град.

Вајферт га је само погледао и једноставно рекао: „Господине, ја сам Нијемац по рођењу, а Србин по опредјељењу!“

Конгрес је на крају одржан у Београду 1926. године. Имао је мото: „У знак мира“, био је под покровитељством Међународне масонске асоцијације и присуствовали су му представници братства из 15 европских и двије прекоморске државе.