Током албанске агресије, у периоду од 1998. до 2000. године само на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности. Монструзност агресора показује се кроз статистику која каже да је међу убијенима било и осамнаесторо дјеце.

ЈАСНУ (15) СУ КИДНАПОВАЛИ И ЗВЈЕРСКИ УБИЛИ ХАРАДИНАЈЕВИ ТЕРОРИСТИ

Албански терористи, припадници тзв. „ОВК“ бјесомучно су убијали цивиле.

Жене, дјеца и стари нису били поштеђени – њихова једина кривица била је њихова националност.

На мети немилосрдних терориста били су Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци.

Десетак логора и приватних затвора у којима су затварани српски цивили и полицајци отварани су на територији општине Призрен. У тим логорима су вршена и масовна систематска силовања жена и дјевојака српске, ромске и албанске националности.

У светом Душановом граду најмлађе жртве албанског терора били су четворомјесечни Сава Младеновић и шестомесечна беба Зорица Димић. Убијени су 1999. на врло окрутан начин.

Ипак, једна од најокрутнијих случајева свакако је отмица и убиство тада 15-годишње дјевојчице Јасне Тасић. Дјевојчицу су 29. априла 1999. наоружани албански екстремисти пресрели на путу ка кући и насилно је одвели у непознатом правцу.

Војници под командом Рамуша Харадинаја затворили су ову дјевојчицу у кућу Назифа Елзанија која је служила као приватни затвор.

Јасна је била изложена страховитом психичком и физичком терору од стране екстремиста. У том затвору Јасна је била звјерски мучена и малтретирана а потом окрутно убијена. Недужна девојчица није знала шта значи рат. Ипак, Јасна је за албанске екстремисте представљала пријетњу због чега је морала бити уклоњена. Стравичне слике њеног убиства обишле су читав свијет, а до данас нико није процесуиран за ово свирепо убиство.

Сви снови, жеље, надања, прекинуте си на најокрутнији могући начин. Једно дјетињство је угашено – њој је ускраћена могућност да одрасте.

Албански екстремисти су на најокрутнији начин прекинули једно дјетињство. Прекинути су сви снови, жеље, надања, маштања једног дјетета. Јасни није дозвољено да одрасте!

Јасна би данас била жена, можда би имала брак, дјецу…умјесто тога, монструзно убијено дијете већ 19 година почива на локалном гробљу.

Готово двије деценије касније чекају се одговори – ко је за ово имао срца?