Родитељи се одувијек труде да својој дјеци дају лијепа и аутентична имена која би могла да са поносом носе кроз живот. Најбоље је ако та имена могу да симболизују вриједности којима цијелог живота тежите и за које се борите. Управо тако имена је својој дјеци дао чувени српски либерал, економиста, политичар и новинар Владимир Јовановић.

Владимир Јовановић

Владимир Јовановић био је министар финансија, потпредсједник Државног савета, члан Сената, професор Политичке економије на Великој школи, идеолог Либерална странке, економиста, политичар, новинар, предсједник Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Једноставније – ријеч је била о једном од водећих српских интелектуалаца на прелазу из 19. у 20. вијек.

Јовановић је био европски ђак, у току са свим оновременим политичким токовима и филозофским мислима. У складу са његовим либералним начелима, највећи утисак на њега оставило је дјело Џона Стјуарта Мила “О слободи”.

Зато вјероватно и не чуди што је својој дјеци дао имена управо по вриједностима у које је највише вјеровао – Слободан и Правда.

Сина Слободана Владимир је добио 1869. а ћерка Правда рођена је 1871. године. Ова имена су тада први пут забиљежена код Срба. До данас, име Правда се није “примило” и скоро је заборављено. Са друге стране, изгледа да се Слободан нашем народу и те како свидио, па је све до данас једно од најпопуларнијих мушких имена у нашој земљи.

А Правда и Слободан?

О Правди Јовановић се данас мало зна. Познато је да се удала за Михаила Ристића, чувеног српског дипломату, посланика и конзула познатом по помоћи српском народу и цркви у Македонији и Старој Србији. Михаило и Правда имали су сина Андрију Андру Ристића, правника, који је завршио гимназију у Паризу, Правни факултет у Београду гдје је и докторирао 1936. године.

Судбина Слободана Јовановића много је боље позната!

Слободан Јовановић био је један од најумнијих Срба свога времена. Био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, предсједник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор и декан Правног факултета у Београду.

Марта 1941. ушао је у владу генерала Душана Симовића као потпредсједник владе, као једина нестраначка личност. Са краљем Петром другим и српском Владом током Другог свјетског рата је боравио у Лондону. Био је прво потпредсједник, а затим и предсједник те избјегличке Владе, а напустио ју је с доласком Ивана Шубашића који је преговарао са Титом.

Слободан Јовановић је био веома критички настројен према комунизму. Након завршетка оптужен је за народног издајника. Одузета му је сва имовина и држављанство, а његове књиге су постале забрањене. Преминуо је у Лондону, 1958. у деведесетој години, као апатрид.

Слободан Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Данас се његов лик налази на новчаници од 5.000 динара, а плато испред Правног факултета у Београду носи његово име.