Према подацима Kонференције мира у Паризу 1919., Србија је у Првом свјетском рату, изгубила 1.247.435 што војника што грађана, односно 28 одсто од цјелокупног броја становника које је имала по попису из 1914. године.

Србија је у Првом свјетском рату изгубила 28 одсто становништва!

Србија је у Првом свјетском рату претрпила више него иједна друга учесница тог рата. У Првом свјетском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 одсто од укупног броја становника или 30 процената свих мушкараца, а 83 одсто мушкараца у добу између 18 и 55 година.

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. До септембра 1915. године било је погинуло 172.508 војника, приликом преласка преко Албаније 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту. 1916/7/8. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34. 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. Што се тиче цивилног становништва, они су износили 845.000.

Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/15 однијела је 360.000 душа. Ми Срби смо се баш својом побједом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Умјесто да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.

Нажалост, оно што је добијено у рату, српски народ је губио у миру. Kада судбину у руке узму људи који из личних или политичких интереса одређују судбину других људи, па и цијелог народа, постоји дилема – да ли је могло бити све другачије?

Србија је „жртвујући све за љубав јединствене државе помогла само Хрватима и Словенцима, који би, да се нису нашли у Југославији, морали да плаћају Србији ратну одштету а не да је обилато искоришћавају“. Домовина се никада није одужила ратницима из Великог рата, који су је створили. Савез ратних добровољаца 1912-1918 Kраљевине Југославије забрањен без суда 1947. године (Александар Ранковић).

Добровољци из Великог рата, жигосани су као издајници, повлачили су се у себе и ћутали да не би породици навукли још већу бједу на врат. Kарађорђеве звијезде и бели орлови су бачени у прашину и покрио их је заборав…