Кад је 1912. године Србија прогласила мобилизацију за коначно ослобођење од турског ропства свих њених историјских земаља, Аврам Драгојловић са својим сарадницима у Окружној команди успио је да за само четири дана формира у Прокупљу чак четири пука са око 20.000 војника, да их све опреми и пошаље на фронт. То, кажу историчари, није забиљежено до тада ни у једној војсци у Европи.

Аврам Драгојловић

А потом се Аврам ставио на чело једног од батаљона Моравске дивизије са којим је ослободио Косово и Метохију и био тешко рањен у борбама за Приштину. Болницу је, међутим, сам напустио, сустигао свој батаљон и повео у јуриш за ослобађање Битоља.

Одликован је Златном медаљом за храброст, највишим тадашњим војним признањем. Показао се затим као вјешт војсковођа и у познатој бици на Брегалници, када је међу првим официрима одликован тек уведеном Карађорђевом звијездом.

Ускоро је унапријеђен и у чин потпуковника, а кад је избио Први свјетски рат њему је повјерена команда Другим прекобројним пуком Комбиноване дивизије. То је био пук састављен од његових храбрих Топличана, који је однио одлучујућу побједу на Церу. Онда је 1915. године преузео команду у једном пуку Ужичке војске и водио тешке борбе око Вишеграда штитећи одступницу српске војске ка Албанији.

У Солуну је Аврам Драгојловић помоћник команданта мјеста са задатком да сарађује и координира рад са командама савезничких јединица. И за тај добро обаљен важан задатак одликован другом Карађорђевом звијездом трећег реда, коју је имао мали број официра. Он је, иначе, био један од највише одликованих српских ратника: готово да није било нашег или страног одликовања које није додјељено њему. Имао је заиста изузетну војничку каријеру: почео је као добровољац у рату са Бугарима 1885. године, а завршио са чином пуковника, иако није имао војну академију. Између два свјетска рата, као пензионер, он се настанио у Прокупљу, гдје је изградио за то доба изузетно лијепу кућу и посветио се школовању деце, јавља Политика.

Аврам Драгојловић је имао три ћерке и сина. Ћерке Радмила, Јелисавета и Надежда биле су просвјетни радници, а син Драгојло, кад је избио Други свјетски рат, био је ученик седмог разреда (данас је то трећи) гимназије. Под оптужбом да је припадао комунистима ухапшен је и одведен у заробљеништво. Никада се није сазнало гдје је окончао свој млади живот. Ишле су, како се прича, делегације грађана, рођаци и пријатељи да моле ондашњу власт и четничке команданте да се Драгојло, као још млад дјечак, ослободи затвора и прогона. Није помогло.

Од туге за губитком јединца сина, Аврам Драгојловић је преминуо 1944. године и сахрањен на градском гробљу у Прокупљу. Док су биле живе, о гробу свог оца старале су се ћерке. Међутим, данас више нико не помиње Аврама, а ни његовог сина Драгојла. Ћерке Радмила и Јелисавета нису имале дјеце. Надежда, удата Шпадијер, имала је ћерку Аницу и сина Драгојла. Била су то изузетно напредна дјеца, али су млади помрли као тешки дистрофичари. У селу Плочнику, гдје су се Драгојловићи доселили око 1880. године, такође више нема Аврамових рођака по мушкој линији.

И Аврам и његов син Драгојло данас су готово потпуно заборављени. Они у Прокупљу немају ни бисте, ни споменике, ни називе улица… Само у књизи „Топлички витезови”, коју је недавно штампао мр Радоје Костић, нешто више може да се сазна о овом изузетно храбром човеку и веома успјешном војсковођи.

Кућа Аврама Драгојловића у Прокупљу сада је у власништву човјека који ју је купио. Ни на њој нема обељежја ни икаквог помена имена једног од највећих јунака, не само његове Топлице, него и цијеле земље.