Гроф Бартенштајн тврдио је да су Срби старосједиоци Славоније, и негирао да је већина тадашњих Срба на територијама сјеверне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске поријеклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.

Срби старосједиоци

Аустријски државник, Јохан Христоф фон Бартенштајн, рођен је 1689, у Стразбургу. Дворски савјетник у Бечу од 1721. Тајни државни секретар Аустрије постаје 1727., барон 1733. Вице канцелар 1753. Уз ове послове Марија Терезија га је изабрала за васпитача свога сина, будућег аустријског цара Јосифа II. За царевића је писао упутства о управљању државом и 10 књига о народима Аустрије.

Он потврђује чињеницу да су Срби у Хрватској и Славонији старосједилачко становништво:

А већ су цар Рудолф Други и цар Матија, као краљеви Угарске, нашли били право (признајући да су Грци или Власи /Срби/, који у оним крајевима станују, обема краљевинама: Славонији и Хрватској, итекако помогли тиме што су Турке задржали од даљег упадања у ону прву) да им најснажније осигурају уживање свега онога што су год за њихова доба имали, ако би то лежало у једној или другој од ових двију краљевина.

Овдје је све јасно — аустријски цареви и мађарски краљеви свједоче да су Срби бранили Славонију од Турака у 16. вијеку и да су одгађали турска освајања и сад, кад је Славонија ослобођена — крај 17. вијек, признају им власништво над бившом имовином — и у Славонији и у Хрватској.

Гроф Бартенштајн демантује да је већина данашњих Срба на територијама сјеверне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске поријеклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године. Бартентштајн, тиме, понавља да је већинско српско становништво у овим крајевима старосједилачко. То чини на занимљив начин — Аустрија је одлучила да се награде сви Срби који су у овој сеоби дошли са својим патријархом, али то државни органи нису могли да спроведу, јер је био у питању незнатан број породица, у односу на старосједилачке, међу којима су се дошљаци изгубили, наводи портал Опанак. Ево тог описа Бартенштајна:

„Одмах године 1701, хтједоше уклонити митрополита са границе и наредити му стан у Сент-Андреји, више Будима, и доказати да Леополодова обећања припадају само оним породицама што су прешле овамо с митрополитом Чарнојевићем — које би, послије дванаест година, тешко било пронаћи.

Бартенштајн свједочи да су у осамнаестом вијеку сви становници Славоније Срби — једни су православни, а други, такође, православни али признају римског папу и за свог поглавара (унијати):

Још се једна разлика појављује код граничара у том — што су једни од њих унијати, други пак нису. У ове посљедње (православне) броје се посебно Вараждинци и у Славонији становници у Земунском срезу, а насупрот — остатак је мјешовит, и у Градишчанском срезу наћи ћеш далеко више унијата, него ли неунијата.