НОВОСТИ

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Према традицији нашег гостопримства овако се правилно дочекују гости |

Свијет је био пред новим крвавим сукобом, ЈУГОСЛАВИЈА је одговорила силом и оборила амерички авион! Сукоб са Италијом трајао је до 1975! |

ХУМАНОСТ И ТРАГЕДИЈА РУКУ ПОДРУКУ: Нијемци запалили цијело село, али Дража није дао пилоте! |

МИСТЕРИЈА МАРСЕЉСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: Версајској Европи било у интересу да склони југословенског суверена |

ОВА ФРЕСКА ПОСТОЈИ САМО У СРБИЈИ: Мач у Христовим рукама има важну симболику за српски народ |

ОВА СРПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ПОСТАЛА НАЈСКУПЉА ЗБОГ САМО ДВИЈЕ РИЈЕЧИ: Један човјек је „ВРАТИО ИЗ МРТВИХ“, зна је ЦИЈЕЛИ РЕГИОН |

НА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ ТУРАКА Из језера „изронила“ православна црква! |

ЦРКВА У КОЈОЈ ЈЕ БИО ЗАТОЧЕН СТЕФАН НЕМАЊА Молећи се своме заштитнику на чудесни начин бива ослобођен |

ВОЈВОДА БОЈОВИЋ ЈЕ ИМАО И ФРАНЦУСКИ ОРДЕН! Носио ковчег са посмртним остацима војводе Путника, али и вожда Kарађорђа |

ДА ЈЕ ЛАКО, СРБИН БИ БИО СВАКО Ако сте мислили да је тешко научити њемачки, размислите опет!

05/03/2026

Нове студије издвојиле су најлакше и најтеже језике свијета!

Иако не постоји једногласан одговор на питање који су језици најлакши или најтежи, један од често цитираних извора је Фореигн сервице интитуте (ФСИ) систем који рангира језике према томе колико дуго је говорницима енглеског говорног подручја обично потребно да науче одређени језик.

ФСИ систем рангирања састоји се од пет категорија, поређаних од најлакше до најтеже на основу тога колико сати учења би требало особи да постигне професионалну вјештину.

Категорија 1. обухвата језике за које је обично потребно око 24-30 недјеља учења, односно 600 до 750 сати наставе како би се достигао ниво С-3/Р-3, што је отприлике једнако нивоу Б2/Ц1.

У овој групи нашли су се језици попут данског, холандског, француског, италијанског, норвешког, португалског, румунског, шпанског и шведског.

Њемачки језик захтјева око 30 недјеља или 750 сати те је сврстан у засебну категорију 2.

Категорија 3. обухвата језике за које је потребно 36 недјеља учења, односно 900 радних сати, подсјећа портал Опанак. Ту се ради о језицима с лингвистичким и културним разликама у односу на енглески попут индонезијског, малезијског и свахили језика.

Српски међу тежим језицима

Категорија 4. односи се на језике с још значајнијим лингвистичким и културним разликама у односу на енглески, што захтјева око 44 недјеља или 1100 сати учења, наводи магазин Новости.

У ову категорију припадају: албански, амхарски, арменски, азербејџански/азерски, бенгалски, босански, бугарски, бурмански, хрватски, чешки, естонски, фински, грузијски, грчки, хебрејски, хиндски, мађарски, исландски, кмерски, летонски, литавски, македонски, монголски, непалски, пашто, персијски, пољски, руски, српски, синхалски, словачки, словеначки, тагалошки, тајландски, турски, украјински, урду, узбечки, вијетнамски, џхоса (нигерско-конгоански језик), зулу.

Категорија 5, уједно и посљедња, садржи језике који су изузетно тешки за говорнике енглеског језика и изискују 88 недјеља, односно 2200 сати учења. Највише труда треба тако за арапски, јапански, корејски, кантонски (кинески) и мандарински (кинески) језик.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести