Након много година, клупко приче око атентата посљедњих Обреновића коначно се одмотава. Историја је можда ипак мало другачија.

Стари двор

Упркос раширеном мишљењу да су краљ Александар и краљица Драга Обреновић убијени у данашњој згради Скупштине града, истина је да су посљедњи Обреновићи убијени у Старом конаку, згради изграђеној скоро шест деценија прије атентата, који се налазио између Старог и Новог двора.

Занимљиво је да чак и они који знају за то, не знају да су се на том мјесту, између два двора, налазиле чак двије зграде. Обје су срушене, под чудним околностима уз још чудније изговоре.

Гдје је убијен краљевски пар?

Дворски комплекс у центру Београда некада је изгледао другачије него што данас можемо замислимо. Најстарија зграда била је Стари конак, који се изворно звао Нови. То здање у двор је претворио кнез Александар Карађорђевић али су га владари династије Обреновић користили за приватне потребе. Управо ту су у Мајском преврату убијени краљевски пар Александар и Драга као што је на том мјесту на одру било изложено тијело кнеза Михаила Обреновића послије атентата у коме је убијен.

Кућу је крајем 30-их година 19. вијека саградио државни савјетник Стојан Симић. Када је 1842. године дошло до династичке промјене, држава је за потребе резиденције новог кнеза Александра Карађорђевића откупила Симићеву кућу. Конак је користио и кнез Милош Обреновић када се 1858. вратио на власт али је почео изградњу нове резиденције у непосредној близини Старог конака, на месту данашњег Новог двора.

Тај „дворац“ био је намијењен младом кнезу Михаилу али није никада коришћен као двор, већ су у згради била смјештена министарства спољних послова и полиције, док је кнез користио Стари конак.

Исти конак, као резиденцију користили су краљ Милан и краљица Наталија који су у непосредној близини срушили ”мали дворац” и подигли Стари двор између 1881. и 1884. године. Стари двор коришћен је као резиденцијални објекат, па је у њему 1. јула 1892. године, током своје кратке и једине посјете Београду, боравио Никола Тесла. Краљ Александар и краљица Драга користили су Стари конак у коме су и страдали. Стари конак је срушен 1904. по налогу краља Петра Првог Карађорђевића, годину дана послије Мајског преврата, јер га је „подсећао на убиство“.

На истом мјесту подигнута је нова зграда Маршалат о коме се скоро ништа не зна. Све је почело током изградње Старог двора, 1884. године, када је подигнута једна скромна приземна зграда намјењена за дворску стражу. Тако је било све до 1922. године када се указала потреба да се изгради објекат у коме би се смјестиле високе званице из цијеле Европе које су дошле на вјенчање краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра Првог и румунске принцезе Марије.

Сам Маршалат двора био је у централном дијелу зграде, и ту су се налазиле канцеларије дворске администрације и министарства двора и ту су по закону постојала још два одјељења: Канцеларија Његовог Величанства краља и Управа двора.

Пошто је саграђен Бијели двор на Дедињу и послије убиства краља Александра, намјесник кнез Павле Нови двор претвара 1935. године у Музеј кнеза Павла који након Другог свјетског рата постаје Уметнички музеј. Тај музеј, који је прије Другог свјетског рата стекао светску славу, исељен је 1948. године. И Маршалат је претворен у Етнографски музеј, све док 1952. та установа није пресељена у зграду Берзе на Студентском тргу, гдје је и данас.

Због чега је срушена зграда Маршалата?

Зграда Маршалата је срушена 1957. године. Урбана легенда, која вјероватно није тачна али је прихваћена, каже да је Маршалат заклањао поглед на зграду Народне скупштине. Помиње се да је рушење спровео револуционар Моше Пијаде. Он је радио у Старом двору од 1953. до 1954. године као потпредсједник Савезног извршног вијећа, а потом је до 1957. године био предсједник Савезне скупштине.

Друга прича, настала послије 1990. године, која гласи да су комунисти срушили Маршалат из идеолошких разлога није тачна. У Београду има много знаменитијих зграда из периода краљевине које су опстале од Маршалата. Биће ипак да је неко одлучио да се Маршалат сруши јер се та зграда није уклапала у проширење Дворског парка који је већ постао Пионирски парк и чије су декоративне ограде од кованог гвожђа већ биле порушене. Тако је за пола вијека нестала и друга зграда изграђена на истом месту.

Послије Другог свјетског рата многе зграде оштећене током бомбардовања 1941. и 1944. године као и током операције ослобађања Београда су обнављане. Додуше, та обнова је подразумевала доградњу као у случају Старог и Новог двора, али и уклањање идеолошких мотива и постављање нових. Тако су са зграда из дворског комплекса уклоњени орлови, као што су уклоњена и два грифона која држе картушу на којој се налази грб Краљевине Србије који се налазио на згради Железничке станице, наводи Телеграф.

Неко је, из ко зна каквих разлога, уклонио скулптуру Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзе Долинара, која се налазила на Игумановој палати. Ту, три и по метра високу скулптуру управо обнављамо у атељеу вајара Кузмановића који је рестаурирао Побједника. Неке зграде су током реконструкције уништене као што је Коруновићева „Палата Поште бр. 2“ код Железничке станице којој су уништили читаву фасаду. Послије реконструкције Савског трга која је у току, почећемо са уређењем зграде поште која би требало да добије обновљену фасаду – поручио је замјеник градоначелника Београда Горан Весић.